Poslednji minimalac od države

BOR, SRBIJA – Za više od milion radnika zaposlenih u 232.000 preduzeća u Srbiji, sutra počinje isplata trećeg, poslednjeg, minimalnog ličnog dohotka od 30 hiljada dinara, koji je u okviru mera pomoći privredi obezbedila Republika Srbija.

Isplata prvog minimalnog ličnog dohotka počela je 7. maja, a drugi je uplaćen 4. juna. Odmah po uplati, poslodavac bi trebalo da prebaci novac na račun radnika, a ako se to ne dogodi, novac se vraća u državni budžet kako bi se sprečile zloupotrebe. Poslodavac je u obavezi da radnicima uplati novac dobijen od države, a ukoliko posluje likvidno zarada svakako može biti i veća, s tim što se razlika isplaćuje iz sredstava poslodavca.

Ovu pomoć mogla su da koriste mikro, mala, srednja i velika preduzeća, preduzetnici, paušalci i poljoprivrednici, kao i ogranci stranih pravnih lica i predstavništva, s tim što pun iznos dobijaju radnici mikro, malih i srednjih preduzeća, dok za svakog zaposlenog u velikim firmama stiže polovina tog iznosa.

Poslodavci koji su se prijavili za ovu podršku države obavezali su se da naredna tri meseca neće znatno smanjivati broj zaposlenih. Oni ne smeju da otpuste više od deset odsto radnika, ali ostaje neizvesno kakva će sudbina radnika biti posle isteka ove zaštite.

Iako je epidemiološka situacija u Srbiji ponovo veoma ozbiljna, nadležni u državi kažu da nove pomoći privredi neće biti, jer je republički budžet opterećen malim prihodima i velikim rashodima zbog borbe protiv epidemije korona virusa, tako da još jedan ekonomski udar ne bi mogao da podnese.

Vlada Srbije je program paketa mera za pomoć privredi pogođenoj posledicama epidemije korona virusa predstavila 31. marta 2020. predstavila i on je podrazumevao četiri seta mera, od minimalca radi održavanja zaposlenosti, preko poreskih olakšica za velike firme i kreditne podrške kroz Fonda za razvoj i garantovane kredite kod komercijalnih banaka, a jedna od mera je bila i direktno subvencionisanje svih punoletnih građana sa po 100 evra. Za ovaj paket mera predviđena je polovina godišnjeg državnog budžeta, a finansiran je iz unutrašnje rezerve i zaduživanja na domaćem i inostranom finansijskom tržištu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *