„Reči koje nestaju“ u borskoj Narodnoj biblioteci

„Reči koje nestaju“ bila je tema predavanja koje je u okviru obeležavanja Dana maternjeg jezika održano u Narodnoj biblioteci u Boru. Kako se čulo ovom prilikom, srpski jezik je živ i dinamičan, neke reči se gube, neke dodaju i to je uglavnom posledica promena društveno istorijskih događanja, kako u Srbiji, tako i u svetu.

BOR – Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, profesorka Filološkog fakulteta univerziteta u Beogradu dr Rajna Dragićević održala je u Narodnoj biblioteci u Boru je predavanje na temu „Reči koje nestaju“.

Kako se čulo ovom prilikom, srpski jezik se kroz istoriju stalno menjao, neke reči su ulazile u njega, neke nestajale i to se najčešće dešavalo kao posledica društveno političkih dešavanja. To se dešavalo sa turcizmima, slavenizmima, sve više sa dijalektima, a sada se srpski jezik najčešće popunjava i dopunjuje iz engleskog jezika.

I pored ovih promena, mladi ljudi ne zaboravljaju tako lako reči koje su retko ili nisu u upotrebi i to se pokazalo pre nekoliko godina kada je Društvo za srpski jezik i književnost organizovalo konkurs za najlepšu srpsku reč, na kome su deca često birala i predlagala stare, gotovo zaboravljene reči, kaže Rajna Dragijević.

Međunarodni dan maternjeg jezika ustanovio je UNESCO 1999. godine jer on izražava identitet kao temeljno dobro za koje mora da se bori. U svetu prema podacima ove organizacije postoji više od 6.000 jezika, a njihova stalna promena je uobičajena i odraz je društva u kome ljudi koji govore tim jezikom žive.