„Reservoar Minerals“ otkupio akcije gornje zone projekta „Čukaru Peki“

BOR – Kanadska kompanija „Rezervoar minerals“ uplatila je 135 miliona dolara američkoj rudarskoj korporaciji „Friport Mekmoran“, objavljeno je na zvaničnom sajtu ove kompanije i na taj način, postala većinski vlasnik istražnih prava u rejonu „Čukaru peki“ kod Bora, ležišta bakra i zlata koje se smatra potencijalno najbogatijim u svetu.

„Rezervoar minerals“ se nedavno spojio sa kanadskom rudarskom kompanijom „Nevsun“ na projektu „Timok“. Oni su, kako je objavljeno na sajtu, isplatili udeo američke korporacije u gornjoj zoni projekta „Čukaru peki“ i na taj način postali vlasnik 100 odsto akcija u ovom delu rudnog ležišta i 60 procenata akcija u donjoj zoni ležišta, a ostatak i dalje ostaje u vlasništvu američke kompanije „Friport MekMoran“.

Ova kompanija je početkom marta odlučila je da proda svoj udeo u gornjoj zoni sa nešto siromašnijom rudom. Za ovaj udeo bila je zainteresovana kanadska kompanija „Lundin Mining“ na čijem sajtu je objavljeno da je postignut dogovor da će za 262 i po miliona američkih dolara ova kompanija otkupiti udeo „Friporta“, ali je ostala mogućnost da se „Reservoir Minerals“ izjasni i po pravu preče kupovine otkupi udeo. Ovo pravo je i iskorišćeno posle spajanja sa „Nevsunom“ krajem aprila.

U ležištu „Čukaru pekiju“, u čije će dalje istraživanje biti investirano dodatnih 20 miliona dolara, ustanovljeni su početni resursi od 65 miliona tona rude iz koje je moguće dobiti gotovo 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.

Nedavno je u štampi objavljeno da prema ekonomskoj studiji celo ležište vredi sedam milijardi dolara i da će izveštaj uskoro biti predat Vladi Srbije, posle čega se očekuje i zahtev za dozvolu za eksploataciju. Pripreme za otvaranje rudnika trebalo bi, prema pisanju medija, da počnu 2019. godine, a samo ležište da postane operativno 2022. godine i da bi njegova eksploatacija trebalo da traje najmanje 15 godina.

U preliminarnoj ekonomskoj studiji navodi se i da bi troškovi otvaranja rudnika na potezu „Čukaru peki“, koji je od Bora udaljen sedam kilometara, trebalo da iznose do 500 miliona dolara.