Srušen „stari“ dimnjak borske topionice
BOR – Odluka da se stari topionički dimnjak sruši, jer već godinama nema upotrebnu vrednost izazvala je veliko interesovanje javnosti u Boru. To posebno među bivšim radnicima, a sadašnjim penzionerima koji su čak i čitav radni vek proveli u krugu metalurških i rudarskih kapaciteta. Među onima čija je delatnost, više ili manje bila u vezi sa preradom bakarne rude. Samom činu rišenja, u raznim delovima Bora, prisustvovali su mnogi građani svih generacija. Želeli su da budu deo jedne epizode u istoriji grada. Nije im smetalo ni to što je iščekivanje rušenja trajalo i sat duže od najavljenog.
Ali, nije samo delatnost rudara i metalurga bila u „senci“ topioničkih dimnjaka. Između ostalih, i novinarska profesija je bila aktivno uključena u sva značajnija dešavanja u razvoju Rudarsko topioničarskog basena. Pisalo se i izveštavalo gotovo svakodnevno. Teme posvećene ovom gigantu uvek su bile vodeće u programskoj šemi informativnih i drugih emisija. Nije tajna da su urednici ovu oblast poveravali samo iskusnim novinarima. Zato i ne čudi da se važnost nekog događaja i danas upoređuje sa padom dimnjaka.
A to se upravo i dogodilo. Istina, dimnjak nije pao već je srušen. Tema broj jedan u Boru, a i šire zasenila je ostala dešavanja. O rušenju se govori već nekoliko sedmica od kada je i najavljeno. Objavljivali mediji, ali i komentarisali korisnici društvenih mreža koje omogućavaju svakome da iznese svoje mišljenje, predloge, sugestije, kritike… A komentari o rušenju starog topioničkog dimnjaka su uglavnom u negativnom kontekstu. Od konstatacije da se naočigled javnosti uklanja važan deo istorije grada do nostalgičnih podsećanja na vreme izgradnje i prosperiteta. Retki su oni koji su se prisetili gušenja u sumpornom dimu, koji je često i po nekoliko sati u potpunosti prekrivao grad i okolinu.
Bakarna reka je tekla, kapaciteti prerade se povećavali, ali i zagađenje koje je sve intenzivnije ugrožavalo zdravlje ljudi, uništavalo okolinu, a zbog učestalosti i dugotrajnosti štetilo čak i objektima. To se prećutkivalo, jer govorilo se: „Pod senkom dimnjaka je najsigurnije. Dok god ima dima biće i para“. Sa druge strane, dim za većinu generacija koje su tu stasale krajem prethodnog veka, između ostalog predstavlja simbol odrastanja i stasanja „dece dima“, kako sebe nazivaju.
Neke nove generacije svakako će pamtiti Bor po promenama koje donosi nove tehnologije eksploatacije i prerade bakarne rude, a koje će, sasvim je izvesno usloviti i drugačiji koncept života meštana. Dimnjak iz Prve faze izgradnje Kombinata bakra se, očigledno nije uklapao u buduće planove razvoja kompanije Ziđin.