Sveti Trifun i Dan zaljubljenih, tradicija i savremeni običaji istog datuma
Sredina februara donosi praznike duboko ukorenjene u tradiciji, ali i one koji su u naše krajeve stigli iz savremenog sveta. Dok se Sveti Trifun vekovima poštuje kao zaštitnik vinogradara i vinove loze, Dan zaljubljenih, posvećen Svetom Valentinu, postao je globalni simbol ljubavi.
SRBIJA – Praznik Sveti Trifun, koji se obeležava 14. februara, u srpskoj tradiciji vezuje se za vinogradare i početak radova u vinogradu. Ovaj svetac, duboko poštovan u narodu, vekovima se smatra zaštitnikom vinove loze i dobrog roda, a brojni običaji i verovanja prenosili su se sa generacije na generaciju.
„Sveti Trifun se generalno smatra zaštitnikom vinogradara. Po nekim predanjima, posle njegovog pogubljenja zbog propovedanja hrišćanstva nestali su insekti koji su uništavali vinovu lozu, pa ga je narod proslavljao kao njenog zaštitnika. U prošlosti su ga slavile i kafedžije, odnosno gostioničari koji su prodavali vino. Verovalo se i da tog dana ne treba dodirivati oštrice. U crkvenoj ikonografiji prikazan je sa kosirom, a prema jednom predanju sam sebi je odrezao nos, i to u vinogradu“, objašnjava etnolog Suzana Mijić.
Istog datuma, širom sveta obeležava se i Dan zaljubljenih, posvećen Svetom Valentinu, praznik koji je vremenom postao deo savremenih običaja i kod nas. Reč je o globalnom fenomenu koji se iz Severne Amerike i Velike Britanije proširio najpre na Evropu, a potom i širom sveta.
„Sveti Valentin se kao Dan zaljubljenih pominje još od 16. veka. U zapadnom svetu karakteristično je slanje ljubavnih poruka, a simboli praznika su crvene ruže, srca i razne bombonjere“, navodi Mijićeva.
Dok Sveti Trifun ostaje čvrsto ukorenjen u tradiciji i vinogradarskim običajima, Dan zaljubljenih svedoči o uticaju savremenih globalnih tokova. Danas se ova dva praznika obeležavaju paralelno, spajajući nasleđe, veru i moderne običaje u jedinstven deo februarske svakodnevice.
