Svetski dan slobode medija

“Novinari i mediji osvetljavaju lokalne i globalne izazove, pričaju priče koje se moraju ispričati. Njihove usluge javnosti su neprocenjive”, napisao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš povodom 25. obeležavanja Svetskog dana slobode medija, a tom prilikom još jednom pozvao države i vlade da ojačaju slobodu medija i da zaštite novinare.

Prema godišnjem izveštaju Reportera bez granica, sloboda medija u Srbiji se smanjuje, pa je naša zemlja sada na 76. mestu u svetu, daleko iza Slovenije, na 32. mestu, Bosne i Hercegovine na 62, Hrvatske, na 69, a ispred Crne Gore, na 103. mestu.

Važnost osnovnih principa slobode medija svojim saopštenjem naglasilo je i ministarstvo kulture i informisanja, koje medijskim radnicima i novinarima čestitalo ovaj datum, uz poruku državnog sekretara Aleksandra Gajovića da je sloboda mišljenja i izražavanja u medijima i dalje jedno od najdragocenijih ljudskih prava, koje ostaje neotuđivo i da je posebno potrebno odati počast novinarima koji su se žrtvovali i žrtvuju širom sveta živote, slobodu ili ličnu dobrobit tražeći istinu i pravdu.

Novinarska udruženja i sindikati obratili su se javnosti još jednom ukazivanjem na na veoma težak položaj novinarske profesije i samih medija u Srbiji koji su, u najvećem broju, na rubu egzistencije. Simboličnu međunarodnu akciju „pet minuta gromoglasne tišine“ podržali su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“. Udruženje novinara Srbije je ovim povodom uputilo proglas u kojem zahteva da vlast uspostavi istinski dijalog s medijskom zajednicom radi završetka medijske strategije.

U proglasu se navodi da će prošlu godinu novinari pamtiti po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama, ali i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja. Od države se traži, između ostalog, da u izradi strategije podrži rešenja kojima podstiče rad medija koji poštuju profesionalne i etičke standarde i socijalna prava novinara i medijskih radnika, a potom i da posebno bude razrađena strategija za opstanak i razvoj lokalnih medija, čiji je opstanak najviše doveden u pitanje. Od Vlade se traži da prihvati da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300 hiljada stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja, uključujući i informativne programe.

Zahteva se i da se na sud izvedu ubice novinara Milana Pantića i Dade Vujasinović i da se Specijalno tužilaštvo pozabavi slučajevima više od 40 medijskih radnika iz Srbije ubijenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Stanju medijskih sloboda svakako ne odgovaraju ni svetski “mejnstrim” trendovi, koji su u novinarstvo minulih godina naprečac uveli mnoge negativne pojave, počev od “lažnih vesti” koje su se mnogima i više isplatile od profesionalnog obavljanja posla, pa do prepoznavanja i etiketiranja pristrasnosti čak i u slučaju najznačajnijih svetskih medija, u kojima je i danas prepoznavanje interesa pre odrednice profesionalnog. Na stranu i to što sve veći broj istraživanja profesionalne orijentacije novinarstvo svrstava na ubedljivo začelje liste poželjnih zanimanja, kao usud koji preti da razruši i ono malo preostalih ideja o slobodi u profesiji koja traži visok nivo znanja i odgovornosti, a ne pruža satifakciju materijalnog, sve češće i društvenog prepoznavanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *