Uticaj rudnika Čukaru Peki na životnu sredinu

BOR – Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izvođenja rudarskih radova na lokaciji Čukaru Peki kod Bora je na javnoj raspravi i javnom uvidu. Ovaj dokument može se naći na zvaničnom sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine i u prostorijama Gradske uprave u Boru, a javni uvid i upućivanje eventualnih primedbi mogući su do 5. februara, kada će u prostorijama Gradske uprave u Boru biti održana javna rasprava.

Studijom je između ostalog predviđeno da u budućem rudniku kompanije Ziđin bude zapošljeno 1,205 radnika i da će eksploatacija biti bez zarušavanja, a rudarski hodnici će se po završetku eksploatacije u njia puniti mešavinom jalovine i cementa, tako da će se veći deo jalovine vraćati u rudnik i neće biti urušavanja terena na površini.

Ipak, ovaj rudnik će imati i negativne efekte koji će za posledicu imati zagađenje životne sredine ocenjuje se u studiji.

To se pre svega ogleda u formiranju jalovišta na kome će biti trajno uništeno zemljište, eko sistemi i promenjen pejzaž. Takođe, biće umanjen prosečan proticaj Borske reke za oko 8 l/s, a Brestovačke reke za oko 2 l/s u celokupnom periodu rada rudnika. Procenjuje se da će se protoci u površinskim tokovima vratiti na početno stanje 30‐40 godina nakon zatvaranja rudnika.

U gornjem delu sliva potoka Grčava biće formirana jalovišta, dok u donjem delu toka može doći do smanjenja proticaja. Izgradnja jalovišta će dovesti do gubitka 2 km Grčave u čijem gornjem delu sliva će biti formirana jalovišta, 2,8 km staništa pritoka koje su povezane sa Grčavom i indirektan gubitak staništa nizvodno.

Gubitak staništa nizvodno može da se proširi na još 1,5 km do ušća sa Borskom rekom. Ovo će dovesti do ukupnog gubitka od 6,3 km staništa. Direktan gubitak staništa će biti trajan.

Rudnik će pokrivati površinu od oko 1.014,99 ha zemljišta, a planira se kupovina dodatnih 243 ha. Osam domaćinstva, sa 23 člana, bila su ili će biti fizički raseljena.

Procenjena količina rude u Gornjoj zoni ležišta iznosi 45 miliona tona suve rude, sa srednjim sadržajem bakra u rudi 2,71% i prosečnim sadržajem zlata od 1,7 g/t. To praktično znači da se očekuje da se njegovom eksploatacijom može dobiti milion i 250 hiljada tona bakra, 78 tona zlata i 150 tona srebra. Prosečni sadržaj sumpora u ovoj rudi kreće se oko 16,67, a arsena oko 0.13 odsto, odnosno 1295 grama po toni rude.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *