Veliki dani i običaji
Na Veliku subotu – poslednjeg dana nedelje stradanja i smrti, vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na dan stradanja Isusa Hrista – Veliki petak, svečano izneta pred pravoslavni oltar i pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve uneta u hram.
Dani žalosti završavaju se vaskršnjom liturgijom, koja će tradicionalno označiti početak praznika Vaskrsenja.
Za sam dan Vaskrsa u narodu nema karakterističnih običaja, osim razmene, darivanja i kucanja farbanim jajima, generalno tada se ljudi druže i okupljaju. Etnolozi to objašnjavaju pokretljivošću ovog praznika, jer Uskrs može najranije da „padne“ 4.aprila, pre Blagovesti, a najkasnije 8.maja, posle Đurđevdana.
Kada je reč o prazničnom Bogosluženju u pravoslavnom hramu „Sveti Georgije“ u Boru, na Veliku subotu je jutarnja sveta liturgija, a na praznik Vaskrsenja gospodnjeg, po tradiciji služe se dve liturgije – ponoćna, u subotu na nedelju, u 23 i 30 i jutarnja u nedelju u 8 sati.
