Veliki petak, dan tišine, posta i običaja
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, posvećen sećanju na stradanje Isusa Hrista. Ovaj dan provodi se u strogom postu, miru i molitvi, bez veselja i svakodnevnih aktivnosti, uz poštovanje brojnih običaja koji se prenose generacijama.
Veliki petak, dan stradanja Isusa Hrista, u narodu se oduvek obeležavao tiho i dostojanstveno. Preporučuje se strogi post, a nekada se verovalo da tog dana ne treba ništa ni jesti. Uzdržavalo se od pesme, igre i svakog veselja, a izbegavali su se i svi poslovi. Ipak, najvažniji običaj ovog dana jeste farbanje jaja, koje simbolizuje novi život i vaskrsenje. Iako se danas najčešće boje na Veliki petak, u nekim krajevima ovaj običaj vezuje se i za Veliki četvrtak.
„Naš narod je verovao da se uoči Velikog petka zemlja zatrese, da vodenice prestanu da rade, vetar se na trenutak zaustavi, a reke i potoci nakratko prestanu da teku. Ovo verovanje proisteklo je iz uverenja da je na Veliki petak Isus Hristos razapet i napustio svet ljudi, pa se govorilo da čitav svemir tuguje. Čitav dan obeležen je tužnim raspoloženjem vernika, pa se u prošlosti nije igralo niti pevalo. Nastojalo se da se dočara tragika tog trenutka, žene su nosile marame tamnijih boja, a mnoge se nisu ni češljale.
Post je bio znatno rigorozniji nego danas, stariji ljudi nisu jeli tokom celog dana, već su pili samo vodu. Ipak, i danas veliki broj vernika posti na Veliki petak, čak i oni koji to inače ne čine. Najvažniji običaj ovog dana jeste bojenje jaja“, govori o narodnim običajima Suzana Mijić, etnolog u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru.
Prema narodnom verovanju, prvo jaje farba se u crvenu boju i naziva se „čuvarkuća“, jer simbolizuje nevino prolivenu krv Isusa Hrista i čuva dom tokom cele godine. Veliki petak i danas ostaje dan tišine, molitve i poštovanja tradicije, kada se vernici podsećaju stradanja, ali i nade u vaskrsenje.
