„Zar nisu divni? Predmeti od keramike u autorskim kolekcijama etnološke Zbirke“ u borskom muzeju

Deo bogate etnološke Zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, predstavljen je na izložbi „Zar nisu divni? Predmeti od keramike u autorskim kolekcijama etnološke Zbirke“, koju je priredila Suzana Mijić. O umetničkom i istorijskom značaju  ovih predmta govorio je dr Dejan Krstić, etnolog – antropolog, a izložbi je prisustvovao i jedan od autora čuvenih predmeta Velimir Đorđević – umetnik i zanatlija.

BOR – U Muzeju rudarstva i metalurgije Bor, svečano je otvorena još jedna u nizu izložbi ove ustanove kulture pod nazivom „Zar nisu Divni? Predmeti od keramike u autorskim kolekcijama etnološke Zbirke“. Ova izložbena postavka bavi se kulturom sećanja a kroz narativ o radu autora Radmila A. Tošića, Vukašina Đorića, Velimira Đorđevića i Anđelke Kovačević, čiji artefakti pripadaju etnološkoj Zbirci keramike.

„Ovo je samo deo jedne mnogo veće zbirke keramika koje čuvamo u okviru etnološke zbirke, i ovo su u stvari autorske kolekcije, ljudi koji su stvarali u Boru i čiji su životi posebno interesantni za nas. Najstariji predmeti datiraju iz 1936. godine, a njih je izradio grnčar Tošić, koji je radio u Bor selu. Sledeći autor koji je zastupljen na ovoj postavci Vukašin Đorić je radio u nešto nesrećnijem vremenu za zanatstvo, u periodu od 1947. do 1951. godine, u vreme rapidne industrijalizacije zemlje kada bilo kakva privatna inicijativa nije nailazila na dobar odjek. Zatim, tu nam je Anđelka Kovačević koju svi dobro znaju po njenoj Galeriji „Bardak“, a na kraju jedan od najznačajnijih ljudi na ovom prostoru koji su se bavili grnčarijom, gospodin Velja Đorđević koji će večeras biti sa nama“, rekla je Suzana Mijić, autorka izložbe.

Izložbu je svečano otvorio dr Dejan Krstić, etnolog – antropolog istkavši umetnički i istorijski značaj ovih predmeta.

„Keramika je važan deo balkanskog nasleđa. Mi imamao tri tipa keramike, a na ovoj izložbi se mogu videti dva, jedan je taj prastari sloj, neolitski koji se se očuvao do danas, to su crepulje, ženska keramika, i drugi deo je uglavnom pirotska keramika koja pripada keramici istočnog Balkana. To je važno nasleđe, jer pirotska grnčarija ima svoje korene u vizantijskoj i još dublje u rimskoj grnčariji“, pojasnio je dr Dejan Krstić.

Velimira Đorđevića, najbolji majstor te najznačajnije stare grnčarske škole, svoje mesto življenja daleke 1967. godine našao je u Zaječaru, a svoju prvu izložbu imao je upravo u Boru. Izložba je u potpunosti otkupljena i čini deo etnološke zbirke keramike borskog muzeja.

„Mogu vam reći da to što je  urađeno 1968. godine, danas ne bih mogao tako da uradim. Tada sam radio sa punom željom da nešto za mnom ostane, jer čovek radi da ostavi trag za sobom. Jako sam se trudio i voleo sam taj zanat“, kaže Velimir Đorđević, autor kolekcije umetničkih predmeta od keramike.

Izložbom predmeta od keramike Muzej rudarstva i metalurgije Bor završava izložbene aktivnosti u 2025. godini, a posetioci koji su propustili otvaranje, mogu da je pogledaju i tokom januara naredne godine.