Proizvođači cveća

BOR – U  Boru postoji duga tradicija proizvodnje, prodaje i kupovine cveća, a posebno su se nekada isticale žene iz Krivelja koje su gajile cveće za potrebe francuskih kolonista. Tako je bilo nekada tako je i danas i nikoga u Boru ne iznenađuje veliki izbor cveća na borskoj zelenoj pijaci po pristupačnoj ceni koja se nije menjala godinama. Istraživali smo da li od hortikulture može i da se živi.

Ekonomska kriza  je mnoge ljude u Srbiji naterala da se bave  nekim dodatnim zanimanjem, kako bi se deca školovala, da bi se obezbedio krov nad glavom ili naprosto da bi se preživljavalo. Postoje i čitave porodice u borskom okrugu kojima je hortikultura već dugi niz godina  osnovno zanimanje. Među njima je i Jasmina Stojadinović iz  Banjskog polja.

„Cela moja porodica  bavi se proizvodnjom cveća i od toga je pre nekoliko godina moglo dobro da se živi. Borani su se sa pijace  raćali kući sa buketom cveća, danas mahom žene kupe po jedan cvet da sebi ulepšaju dan. Teška su vremena a najlepši i najjeftiniji poklon za svaku priliku je cveće. Pred 8. mart imamo i saksijsko i rezano cveće, a cene  se kreću od 80 do 200 dinara, pa se nadamo da će prodaja biti dobra”.

U proizvodnji cvetnica porodica Vatović iz Rečke kod Negotina ima  decenijsko iskustvo. Oni proizvode cveće koje se najviše traži i brzo proda. A prodaja najbolje ide u  egotinu, Kladovu i Boru.

„Mi smo poljoprivrednici, pored cveća gajimo i lubenice, a imamo i vinograde, jer samo od cveća ne može da se živi. Pored supruga i mene u proizvodnji cveća su uključeni snaja i sin koji su završili fakultete, ali su bez posla. A cveće se nekad bolje prodavalo. Danas na pijaci u Boru mnogi zastajkuju i pitaju, ali malo ko i kupuje. Cveće je postalo luksuz , ali nadamo se da ćemo nešto i prodati, a za 8. mart ćemo biti u Kladovu i Negotinu“, kaže Radmila Vatović.  

Cveće traži mnogo strpljenja i nege i to dobro znaju iskusni cvećari. Nije  ni jednostavno ni lako kako se čini na prvi pogled i zato mnogi odustaju. Ali možda treba podsetiti na Holandiju koja od poljoprivredne proizvodnje  godišnje zaradi 20 milijardi evra, od toga 40 odsto od hortikulture.