Bolovanja luksuz

BOR, SRBIJA – Broj bolovanja je poslednjih nekoliko godina u Srbiji ujednačen, ali je primećeno da zaposleni sada više boluju od ozbiljnih nezaraznih bolesti. Građanima koji koriste bolovanje isplaćuje se naknada u visini od 65 odsto zarade. Bolovanja do 30 dana plaća poslodavac, dok bolovanja duža od 30 dana isplaćuje Republički zavod za javno zdravlje. Na listi razloga zbog kojih se najčešće ide na bolovanje duže od 30 dana, na prvom mestu je trudnoća, slede bolovi koštano-zglobnog sistema, bolesti srca i krvnih sudova, depresija i maligna oboljenja. Na bolovanje do 30 dana se najčešće ide zbog bolesti srca i krvnih sudova,kao i zbog sezonskih  infekcija respiratornih organa.  

Ekonomska kriza i strah od otkaza, kao i pojačana kontrola uslovili su da poslednjih nekoliko godina zaposleni u Srbiji sve ređe odlaze na bolovanje. Čak i kada su ozbiljno bolesni, mnogi građani odlučuju da rade, jer sa umanjenom platom za 35 odsto ne mogu da prežive.

„U Boru je već nekoliko godina broj bolovanja ujednačen. Strah od gubitka posla i umanjena zarada su glavni razlozi što građani ne koriste bolovanje, čak i kad za to postoji opravdan razlog“, kaže dr Zlata Marković,  v. d. direktora Doma zdravlja u Boru.

Za  bolovanje do 30 dana odsustvo s posla plaća poslodavac,a bolovanja duža od mesec dana uplaćuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje i to sa kašnjenjem od nekoliko meseci što građanima otežava i onako težak ekonomski položaj.

„Najviše se boluje od kardiovaskularnih bolesti, pa se zbog  bolesti  srca i krvnih sudova, odnosno povišenog pritiska i najčešće odlazi na bolovanje, kao i zbog nekih neuroloških oboljenja. Na kraća bolovanja zaposleni odlaze zbog sezonskih respiratornih infekcija, ali i to  samno kada za to postoji opravdan razlog“, ističe dr Zlata Marković.

Na odsustvo s posla se mnogo lakše odlučuju zaposleni u državnom sektoru. U privatnom sektoru zaposleni često dobijaju upozorenja nadređenih da bi po povratku s bolovanja mogli da izgube pozicije koje zauzimaju, pa čak i posao. O tome dr Zlata Marković kaže:

„Niko više nije siguran za svoje radno mesto, a čini mi se da je to više izraženo u privatnom sektoru, tako da je to  glavni razlog zbog čega se građani ne odlučuju da otvore bolovanje, na koje imaju pravo“.

Nekada se najviše išlo na bolovanje u vreme poljoprivrednih radova ili nekog ugovorenog posla, danas se na bolovanje odlazi kada se zaista  mora, jer je za većinu zaposlenih u Srbiji odlazak na bolovanje veliki luksuz.