Božićni običaji i simboli

BOR – Božić je za pravoslavce najradosniji praznik, donosi veselje, izmiruje i nosi poruku ljubavi i sloge. To je porodični praznik koji okuplja sve generacije. Za decu ovaj praznik ostane prelepa uspomena na bezbrižnost detinjstva koju oni kasnije prenose na svoju decu. Ipak, običaji su se vremenom menjali, ali su centralni simboli Božića i danas zadržani.

Pre svega, Božić pripada novogodišnjem ciklusu praznika a to su praznici koji najduže traju. Počinju Božićnim pokladama a završavaju se na Bogojavljanje 19. januara. Međutim, dva najznačajnija praznika ovog ciklusa su upravo Badnji dan i Božić. Glavna karakteristika ovih praznika je početak novog perioda, priroda se budi, dan je duži a takođe ga karakteriše i porodični duh, svi običaji se odvijaju u kući, u krigu porodice.  Božićno jutro simbolizuje položajnik, gost koji prvi ulazi u kuću i čestita rođenje Hristovo rečima „Hristos se rodi“. To je od davnina se zna, trebalo da bude neko ko je srećan, uspešan, dobar čovek, a neretko su za položajnika birana deca. Ukućani ga daruju poklonima, nekada su to bile vunene čarape i rukavice zbog zime i dubokog snega koji su karakteristični za naš kraj. Drugi simbol koji se zadržao i danas jeste česnica, hleb koji domaćica mesi i ukrašava krstom od testa a u njeg stavlja razna znamenja, bosiljak za zdravlje, novčić za bogatstvo, žizo za dobar rod. Treće obeležje koje se kod nas poštuje je pečenica za božićnom trpezom, to je najčšće bilo prase, začinjeno jabukama i dunjama“, kaže Suzana Mijić etnolog u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru.

Osim ovih običaja, postoje i zabrane od kojih se mnoge i danas poštuju, kao što je čišćenje kuće na Božić, iznošenje smeća, metlanje, jer se veruje da se tako sreća tera iz kuće. Takođe se veruje da ako neki posao nismo mogli da uspešno počnemo ranije, treba ga započeti baš na Božić, kaže etnog Suzana Mijić. Bez obzira na raznolikost običaja, najvažnija je suština obeležavanja Božića – pomiriti se sa svim nemirima koje osećamo, pronaći mir u sebi, širiti ljubav oko sebe, kao što je Hrist činio, naglašava Suzana Mijić, etnolog.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *