Danas je Veliki četvrtak
Obeležavanje Velikog četvrtka u pravoslavnim hramovima počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
SRBIJA – Pravoslavni hrišćani koji se pridržavaju julijanskog kalendara obeležavaju danas Veliki četvrtak u znak sećanja na poslednje obedovanje Isusa Hrista, poznato i kao Tajna večera. Na Veliki četvrtak u hramovima se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, a s obzirom na to da je na ovaj dan Isus Hrist ustanovio svetu tajnu pričešća, jedino ovog dana u godini na svetoj liturgiji se pripremaju čestice za pričešćivanje bolesnika i onih koji su sprečeni da dođu u hram. Uveče se služi bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja. Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, ali pri njegovom obeležavanju nema veselja, već samo okupljanja. Iako se obeležava kao slava orača, svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič. Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva, od ponedeljka do srede, u kazanima sa osvećenom vodom, čistim vinom, maslinovim i drugim uljem, smolom, biljkama i mirisima. Kod nas se koristi tridesetak materija, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.
