Vaskrs u borskoj crkvi „Sveti Velikomučenik Georgije“
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici, pred najveći hrišćanski praznik Vaskrs, obeležavaju Strasnu sedmicu, koja se odnosi na stradanje Isusa Hrista. Svetim liturgijama i bogosluženjima i u borskom Hramu „Sveti Velikomučenik Georgije“ obeleženi su dani koji vernike uvode u proslavu Vaskrsenja Hristovog.
BOR – Vasksenje Isusa Hrista najveći je i najznačajniji hrišćanski praznik, koji ove godine istovremeno obeležavaju svi hrišćenski vernici i oni koji Vaskrs obeležavaju po julijanskom i oni koji ga obeležavaju po Gregorijanskom kalendaru. Nedelja pre Vaskrsa posvećena je obeležavanju stradanju Isusa Hrista i naziva se Velika ili Srasna nedelja. U pravoslavnim crkvama cele nedelje služile su se svete liturgije, a tako je bilo i u borskom hramu Svetog Velikomučenika Georgija.
„U okviru obeležavanja Vaskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, u borskom hramu „Svetog velikomučenika Georgija“ danas, na veliki četvrtak, pred okupljenim vernicima služena je sveta liturgija Vasilija Velikog, a u večernjim satima biće održano bogosluženje i bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja. Na Veliki petak, dan kada je po verovanju Isus Hrist umro na krstu na Golgoti, bogosluženje počinje u 19 sati iznošenjem plaštanice, uz ophodnju oko crkve i službu „Plač majke božje“. Na veliku subotu jutarnja liturgija biće održana u osam časova, a u nedelju na dan kada se obeležava Vaskrsenje Hristovo, bodosluženje počinje ophodom oko crkve u šest sati, posle čega sledi sveta liturgija“, kaže protojerej Saša Stepanović.
Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, prve nedelje posle punog meseca koji pada na dan proljećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Crkva Hristovo Vaskrsenje praznuje od trenutka Njegovog silaska u pakao, gde je od vlasti smrti i đavola oslobodio duše starozavetnih pravednika. Za Vaskrs je u cijelom hrišćanskom svijetu vezan običaj darivanja jajima koja se farbaju na veliki petak. Ono je simbol obnavljanja prirode i života, radosti i za one koji ga daju i koji ga primaju.
