Hronologija parlamentarnih izbora u Srbiji

SRBIJA – Posle decenijske dominacije Saveza komunista Jugoslavije, prvi parlamentarni izbori u socijalističkim republikama tadašnje SFRJ održani su 1990. godine. Od tada su u Srbiji redovni parlamentarni izbori organizovani četiri puta, dok su birači na izbore vanredno izlazili čak šest puta i sada se nalaze pred sedmim vanrednim izborima. Tokom godina višestranačja menjale su političke opcije na vlasti i u opoziciji, ali se menjala i zainteresovanost birača da učestvuju u odlučivanju.

Samo 1990. godine mandati su podeljeni po većinskom sistemu, dok su se kasnije proporcionalno delili. Najviše mandata, čak 194, osvojila je Socijalistička partija Srbije, zatim 19 Srpski poret obnove, po osam samostalni kandidati i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i sedam Demokratska stranka. Izlaznost je za prve izbore bila 71,48 odsto,  u birački spisak bilo je upisano više od sedam miliona birača, dok je na izbore izašlo nešto više od pet miliona građana sa biračkim pravom.

Iako je pobeda socijalista bila ubedljiva, birači su na izbore izašli prevremeno, već 1992. godine nakon raspada SFRJ. Socijalistička partija Srbija osvojila je 101 mesto u parlamentu, a većinu je obezbedila uz podršku Srpske radikalne stranke koja ipak nije ušla i u Vladu. Izlaznost je bila 69,72 odsto – neznatno manja nego dve godine ranije.

Birači u Srbiji na nove vanredne parlamentarne izbore izlaze i 1993. godine, kada je svoje biračko pravo iskoristilo znatno manje građana, 61,34 odsto.  Većina od 128 poslanika koju su te godine formirali SPS i Nova demokratija, izdržala je ceo mandat, do 1997. godine kada su organizovani redovni izbori. Zainteresovanost birača nastavila je da opada od izbora do izbora, pa biračko pravo ‘97. godine koristi 57,4 odsto upisanih u birački spisak. Te godine najviše mandata, 110, osvojila je koalicija SPS-JUL-ND koja većinu formira uz radikale koji sada ulaze i u Vladu.

Sledeće izbore u Srbiji, varedne parlamentarne, održane 2000. godine, označila je velika promena, SPS više nije na vlasti, a najviše mandata osvojila je Demokratska opozicija Srbije, čak 176 mesta u parlamentu, o čemu je odlučivalo 57,72 odsto birača. Kao posledica pada DOS-ove Vlade, vanredni izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su i krajem 2003. godine, kada najviše mandata osvaja Srpska radikalna stranka. SRS ove godine Vladu formira sa Demokratskom strankom Srbije, Srpskim pokretom obnove, Novom Srbijom i strankom G17 plus, uz podršku SPS-a.

Od uvođenja višestranačja, treći redovni parlamentarni izbori održani su 2007. godine, kada je takođe najviše mandata, 81, osvojila Srpska radikalna stranka, a skupštinsku većinu formirale su Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija i G17 plus.  Samo godinu dana kasnije, 2008. godine, na izbore je izašlo 59,69 odsto upisanih u birački spisak, a prema njihovim glasovima najveći broj mandata, 102, dobila je Demokratska stranka, koja koalicionu Vladu formira sa Socijalističkom partijom Srbije i strankama manjina.

Ovako formirana Vlada izdržala je mandat, pa su četiri godine kasnije, 2012. godine, održani redovni parlamentarni izbori. Odlukom 57,77 odsto birača koalicija oko Srpske napredne stranke osvaja 73 mandata, a Vlada se formira sa koalicijom SPS-PUPS-JS, Ujedinjenim regionima Srbije i SDPS-om. Deseti parlamentarni izbori, a šesti vanredni izbori u Srbiji održani su 2014. godine, kada je na izbore izašao najmanji broj birača od početka višestranačja, samo 53,09 odsto, odnosno skoro milion i po glassača manje nego 1990. godine. Koalicija oko SNS-a osvojila je čak 158 mandata, a Vlada je formirana sa Socijalističkom partijom Srbije.

Samo dve godine kasnije u Srbiji se opet proverava volja naroda, pa će 24. aprila biti organizovani novi vanredni parlamentarni izbori. U birački spisak upisano je oko 6,7 miliona birača pred kojima će se naći 20 izbornih lista, odnosno 3.270 kandidata za narodne poslanike.