Kamen u bubregu

SRBIJA – Kamen u bubregu spada u najčešća oboljenja mokraćnih puteva i većinom zahvata populaciju između 20 i 40 godina u kojoj muškarci prednjače s četiri puta većom učestalošću od žena. Pojava kamenaca se često javlja u jednoj porodici što ukazuje na genetsku predispoziciju, ali odstoje i endemska područja gde veliki broj stanovništva ima pesak ili kamen u bubregu. Prisustvo kamenčića u bubrezima je često asimptomatsko i ne pokazuje nikakve tegobe.Kod velikog broja ljudi otkriva se slučajno, najčešće rutinskim pregledima ili prilikom nekog drugog dijagnostičkog postupka.

„Postoji nekoliko vrsta bubrežnih kamenaca koji se međusobno razlikuju po svom hemijskom sastavu. Prema istraživanjima, čak 80% bubrežnih kamenaca kod odraslih ljudi je nastalo od kalcijum oksalata. Oksalne kiseline imaju sposobnost da formiraju čvrstu vezu s različitim mineralima poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, te tako nastaju soli oksalata. Soli natrijum i kalijum oksalata su rastvorljive u vodi i izlučuju se mokraćom, ali kalcijum oksalat je praktično neorastvorljiv, te ima sklonost spajanja u kristale i na taj način nastaje kamen u bubrezima ili urinarnom traktu“, kaže dr Snežana Čučović, preventivni lekar u borskom Domu zdravlja i dodaje da je cilj prevencije da se spreči ponovno stvaranje kalcijumskog kamenja i smanjenje koncentracije kalcijuma i oksalata, što se može postići pravilnom ishranom, povećanim unosom tečnosti i izbegavanjem namirnica bogatim oksalatima.

„Najlakši i najbezbolniji način sprečavanja nastanka kamena u bubregu, posebno u vreme velikih vrućina jeste unos dovoljnih količina tečnosti (dva do tri litra dnevno) i smanjenje unosa proteina životinjskog porekla, kao i povrća bogatog oksalatima gde spadaju spanać, brokoli i zelena salata“, kaže dr Snežana Čučović.