Koji je glas važeći, a koji nevažeći?
SRBIJA- Rešenja iz važećih Pravila o radu biračkih odbora preuzeta su iz Pravila o radu biračkih odbora za koordinirano sprovođenje svih izbora raspisanih za 11. maj 2008. godine, koja su bila objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 30/08, a koja se do danas nisu menjala, rekao je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević, povodom objava pojedinih medija da su pravila u delu koji se odnosi na važenje glasačkih listića izmenjena za predstojeće predsedničke izbore. „Na svim izborima počev od izbora iz 2008. godine, biračkim odborima je sugerisano da obrate pažnju na svaki glasački listić i da ulože napor da utvrde pravu izbornu volju svakog birača, u smislu utvrđivanja za kog kandidata je birač glasao, bez obzira na način na koji je tu svoju volju izrazio“, naveo je Dimitrijević u saopštenju i dodao da predsednički izbori, nisu nikakav izuzetak, niti su uvedene neke posebne instrukcije biračkim odborima.
U važećim Pravilima o radu biračkih odbora praktično su preuzete identične odredbe Pravila iz 2008. godine sa odredbom da se važećim glasačkim listićem smatra i listić na kojem su ispisani ili nacrtani komentari, parole ili druge poruke ili na kojem su precrtana imena drugih kandidata ili njihovih predlagača, pod uslovom da se može utvrditi za kog kandidata je birač glasao. Osim zaokruživanja rednog broja ispred imena učesnika na izborima, dozvoljeno je i podvlačenje imena i/ili prezimena kandidata, kao i zaokruživanje ili podvlačenje imena ili dela imena predlagača kandidata. „Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani“, navodi se u Pravilima o radu biračkih odbora za predsedničke izbore 2. aprila.
Nevažeći glasački listić je onaj koji nije popunjen ili listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata se birač opredelio, odnosno listić na kome se glasač opredelio za više od jednog kandidata ili njihovih predlagača. Glasanje na predsedničkim izborima u odnosu na parlamentarne razlikuje se, međutim, po tretiranju nevažećih, odnosno „belih listića“. Na izborima za parlament nevažeći listići pogoduju učesnicima koji su osvojili najviše glasova, a na predsedničkim njima najviše mogu i da naštete. Nevažeći listići ne pripadaju nikome, ali pošto utiču na izlaznost, mogu uticati i na rezultate izbora, pre svega na to da li ćemo novog predsednika dobiti u prvom krugu.
