Međunarodni dan pismenosti
BOR, SRBIJA – Da se ne znam piše odvojeno, da se kaže sve vreme, da prideve koji se završavaju na ski, ški ili čki pišemo malim početnim slovom, kao i da se kaže ja bih i mi bismo, umesto često korišćenog ja bi i mi bi, samo su neka pravila srpskog jezika na koja se svakodnevno ukazuje, a koja mnogi još nisu savladali. Međunarodni dan pismenosti svet dočekuje sa skoro 800 hiljada nepismenih odrasnih ljudi od kojih dve trećine čine žene, podaci su koje je objavio UNESCO. Prema rečima profesora, osim nepoznavanja pravopisa i gramatike, ozbiljan problem, kod učenika predstavlja i siromašan leksički fond, ali i korišćenje žargonizama i stranih reči. Zbog upotrebe društvenih mreža i mobilnih telefona u svakodnevnoj komunikaciji, đaci neretko u zadacima umesto š i č, pišu sh i ch, emocije u sastavima izražavajuju korišćenjem takozvanih smajlija, a dešava se i da sastave završe izrazom „The end“ ili potpisom gde nakon „by“ dodaju ime i prezime.
Prema poslednjem popisu iz 2012. godine u Srbiji je 165 hiljada nepismenih, 850 hiljada ljudi nema ni dan ili ima samo nekoliko razreda osnovne škole, dok je tek nešto više od 650 hiljada stanovnika visoko obrazovano. Cilj Međunarodnog dana pismenosti, koji se obeležava od 1966. godine, jeste isticanje važnosti pismenosti za pojedinca, zajednice i društvo, kao značajnog preduslova za učenje i širenje znanja, veština, stavova i vrednosti. Koncept pismenosti nekada je podrazumevao savladavanje veštine čitanja i pisanja. Od šezdesetih godina dvadesetog veka pristupa se funkcionalnom opismenjavanju, koje podrazumeva ispravno čitanje, pisanje i govor uz razumevanje, ali i poznavanje potrebnih veština sporazumevanja. Podaci kažu da je 50 odsto stanovništva u Srbiji funkcionalno nepismeno.
