Njive pod lanom i heljdom sve češće i u borskoj opštini
BOR, BRESTOVAC – Usevi pod heljdom sve su češći i u borskoj opštini, jer je ova kultura sve zastupljenija u zdravoj ishrani. Najveći višegodišnji proizvođač je Nenad Atanacković iz Brestovca koji je na Džanovom polju ove godin zasejao četiri i po hektara.
„Heljda je za sada u dobrom stanju, ali joj smeta ova visoka temperatura. Listovi su počeli da se uvrću, ali očekujemo kišu koja će joj pomoći da nastavi razvoj“,rekao je Atanacković.
Prinosi heljde variraju od 300 do 1.500 kilograma po hektaru. Organizovanog otkupa još uvek nema, pa Nenad, uglavnom, prodaje na malu količinu.
„Uglavnom prodajem preko prijatelja, ali ako bude dobar rod ove godine pokušaću i u prodavnicama zdrave hrane“, dodao je ovaj poljoprivreni proizvođač iz Brestovca.
Nenad prati tržište i voli da eksperimentiše. Pošto je lan sve traženiji zbog široke primene, ovom kulturom zasejao je sedam hektara. Bilo je, međutim, godina kada su površine bile znatno veće.
„Na tržištu je velika količina lana iz uvoza, a osim toga i vremenski uslovi su bili nepovoljni, tako da i površine, uglavnom, prilagođavam tržištu“, istakao je Nenad.
Žetva lana počeće u avgustu i za sada ova kultura je u dobrom stanju, međutim, rod još uvek ne može da se proceni.
„O prinosima ne mogu da govorim. Mogu da budu od tone, pa čak do dve, videćemo“, rekao je na kraju Nenad Atanacković.
Računice kažu da je proizvodnja lana i heljde isplativija od ostalih žitarica ukoliko se koristi u ljudskoj ishrani. Primera radi, Nenad Atakacković kilogram pšenice prodaje za 20 dinara, heljdu za 120, a lan za 80 dinara. Međutim za tradicionalne kulture potražnja je i dalje veća.
