Očuvanje park šume Kraljevica

ZAJEČAR – Učesnici tribine su na temu očuvanja park šume Kraljevica pokušali da pronađu odgovor na pitanja: Šta korisnici Spomen park-šume Kraljevica vide kao mogućnosti za njeno unapređivanje? Ima li Kraljevica potencijala da privuče dodatne posetioce? Da li turizam može biti osnova za razvoj? Šta treba prezentovati, zaštititi, dopuniti, promovisati i ponuditi? Ono oko čega su se svi složili je da je Kraljevica blago Zaječara i da je neophodno da se uradi još mnogo toga kako bi se to blago očuvalo.

Sigurno da može bolje. Uvek može bolje. Mi se našim aktivnostima trudimo da to stanje poboljšamo i naša ideja je da proširimo aktivnosti, da se povežemo sa drugim udruženjima koja su fokusirana na Kraljevicu i da dovedemo što veći broj ljudi, a oni kada jednom dođu, oni će je i zavoleti“, kaže Milan Jovanović, predsednik Planinarsko smučarskog društva  „Ljuba Nešić“ Zaječar.

Predrag Nicić, starešina izviđačkog odreda „Đorđe Simenonović“ ističe da Kraljevica predstavlja “pluća“ grada.

Mi kao članovi izviđačkog odreda pokušavamo da svojim stalnim prisustvom na Kraljevici makar održimo trenutno stanje onakvim kakvo je, a pokušavamo i da stalno osmišljavamo neke akcije kako bi poboljšali to stanje.”

Svoje viđenje Kraljevice i moguće dugoročno rešenje za njeno očuvanje ponudio je i dr Miloš Popović, rodom Zaječarac, inače zaposlen kao naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Kad kažemo Kraljevica, mi Zaječarci obično mislimo na šumu i kažemo da ona nije baš u najboljem stanju, ali treba da znamo da Kraljevica nije samo šuma, već je i pašnjak, i da je Kraljevica zapravo podignuta na jednom pašnjaku. Mi zapravo treba da se trudimo da održavamo i šumu i pašnjak, da li dozvoljenom ispašom stoke, kao što je nekada bila ili košenjem. Mislim da je ovo prvo najjeftiniji, ali i najbolji način. Šuma takođe mora mnogo bolje da se održava. Mislim da je neka budućnost zaštićenih područja, sađenje autohtonih vrsta drveća koja i inače rastu ovde, a da se borovi na primer koriste samo kao ukras nekog određenog dela.” 

Tribina je organizovana u okviru Projekta „Naše kraljevsko mesto“ Fondacije Iskorak, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Fondacije Fridrih Ebert.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *