Oktobar – mesec promocije pravilne ishrane
Dan kada je 1945. godine osnovana Organizacija za hranu i poljoprivredu FAO, 16. oktobar, svake godine se obeležava kao Svetski dan hrane, a oktobar je kompletno posvećen promociji pravilne ishrane. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan je „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”.
BOR – Hrana je osnovna ljudska potreba i pravo definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. I pored razvoja poljoprivredne proizvodnje u cilju obezbeđenja dovoljnih količina hrane zadovoljavajućeg kvaliteta, skoro 800 miliona ljudi širom sveta suočava se sa glađu zbog ratnih sukoba, nepovoljnih vremenskih uslova i siromaštva. Društvene zajednice, institucije i ustanove se na razne načine bore se da jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na hranu, bude zadovoljeno u što većem procentu, a jedan od načina je promocija i savetovanje.
„To je zdravstveno promotivni rad našeg Zavoda za javno zdravlje, a u oktobru se posvećujemo najviše predavanjima u vezi pravilne ishrane. Akcenat je na najmlađima, predškolcima, školarcima, pa smo i ove godine organizovali konkurs za literarne i likovne radove na tu temu. Na žalost, sve manje se pravilno hranimo, iako je to sve aktuelnija tema, zato što nam stižu velike korporacije, izjednačavamo se sa zapadom. Ali, sve više ljudi je zainteresovano za pravilnu ishranu, te nam dolaze ljudi u Savetovalište za pravilnu ishranu i žele da nauče kakao da se hrane pravilno. Pravilan recept za pravilnu ishranu je zapravo izbalansirana ishrana. To znači da u toku 24 sata unesemo bar po jednu iz svih pet grupa namirnica, kroz pet obroka. Naravno i fizička aktivnost i unos tečnosti, uz širi osmeh i onda je sve kakao treba“, kaže Nenađ Đorđević, sanitarno ekološki inženjer specijalista u Zavodu za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru.
Nasuprot tome, nepravilna ishrana u vidu preskakanja obroka tokom dana i unosa hrane velike energetske, a male nutritivne vrednosti, u osnovi je nastanka brojnih hroničnih nezaraznih bolesti poput prekomerne težine i gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, različitih malignih bolesti, kaže Đorđević i naglašava da je na svetskom nivou oko 2,5 milijarde odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina gojazno, što je svakako alarm za promenu načina ishrane na globalnom nivou.
