Sednica Skupštine grada Bora

BOR- Najduža rasprava na četvrtoj sednici Skupštine grada Bora, prvoj u 2019. godini, vodila se o davanju saglasnosti na otpis duga po osnovu ustupljenih prihoda RTB-a Bor, u iznosu 1,44 milijarde dinara. Opozicija je isticala odgovornost vlasti za ovakvu odluku i da se građani nisu pitali ni prilikom privatizacije, niti prilikom opraštanja dugova borskog basena, a koji su godinama rasli, sve do visine godišnjeg budžeta.

“Da li mi znamo da li Ziđin želi da izgradi, u ovoj situaciji u kojoj smo sada, dobre odnose sa lokalnim stanovništvom i lokalnom zajednicom grada Bora? Svakako da želi! Ja znam da oni to žele, jer to je njihova strategija. Mi njih nismo pitali i ovog momenta ne znamo šta oni misle o ovom otpustu duga.”, rekao je dr Branislav Mihajlović iz odborničke grupe “Dveri i Dosta je bilo”.

“Ako se otpisuje milijarda i 440 miliona dinara, a to mi treba da formalizujemo ovde, a ko će sva ova dugovanja koja su na sličan način nastala u javnim komunalnim preduzećima otpisati i da li će otpisati? I da li će i ta preduzeća dovižeti sudbinu RTB-a Bor da u jednom momentu i za njih važi UPPR, odnosno da se, da ne kažem privatizuju, jer to može i kroz javno-privatno partnerstvo”, istakao je Dragan Marković iz odborničke grupe “Narodne stranke i Vlaške narodne stranke”.

Vlast se branila argumentima da je ozbiljnom privatizacijom RTB-a Bor, posle njegove konsolidacije, država omogućila buduće velike prihode, i kompanije u kojoj je Srbija zadržala 37 odsto vlasništva i gradskog budžeta, kao i da nije reč o otpisivanju dugova, već o formalizaciji sudskih odluka prema ranije usvojenom Unapred pripremljenom planu reorganizacije RTB-a Bor, što je obaveza prema Poreskoj upravi.

“Ono što je sad uradila firma Ziđin, iskren da budem, mi kao lokalna samouprava, a i Vlada Republike Srbije, nismo očekivali: da izmiri sve svoje obaveze na isteku kalendarske 2018. godine. I ne samo to: oni su kupili i ležišta koja su potvrđena u “Rakiti”, odnosno “Nevsunu”. To znači da Ziđin želi razvoj ovog kraja. Želi prvo, normalno, da zaradi. Onaj ko uloži traži i da mu se vrati, što je sasvim logično, niko od nas ne bi bacio pare nego će uložiti da bi nešto i dobio”, rekao je Dragan Žikić, predsednik Skupštine grada Bora.

“Treba napomenuti da je Unapred pripremljeni plan reorganizacije prošao sve neophodne instance i na osnovu toga mi danas donosimo jednu formalnu odluku prema ministarstvu privrede, odnosno prema poreskoj upravi. Mi danas ovde ne otpisujemo dugove, mi danas potvrđujemo ono što je uradio sud putem UPPR-a. Ovde kod sebe imam dopis ministarstva finansija, filijale Poreske uprave u Boru, od 24. januara, kojim se potvrđuje da je Ziđin isplatio sve svoje obaveze, svih deset posto po UPPR-u, tako da se trenutno u budžetu Grada Bora nalazi oko 500 miliona dinara. Toliko u trezoru imamo naših sredstava zahvaljujući uplatama Ziđina.”, istakao je Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.

Posle mnogobrojnih reklamacija povrede poslovnika na sednici, u više navrata i odbačenih glasanjem skupštinske većine, predstavnici opozicionog “Saveza za Srbiju” napustili su sednicu nakon treće tačke.

“Imajući u vidu i činjenicu da se nijedan predlog opozicije, nijedna sugestija, nijedno pitanje ne uvažava, smatram da je besmisleno učestvovati dalje u radu Skupštine grada Bora i da je najbolje da mi iz opozicije napustimo sednicu”, rekla je Svetlana Anđelković, odbornica Demokratske stranke sa izborne liste “Ujedinjeni za Bor”.

Posle izlaska opozicije iz skupštinske sale, većinom glasova usvojena je i odluka o taksi prevozu putnika i limo servisu, koje detaljno preciziraju pravila i uslove za obavljanje ovih poslova, obaveze taksi prevoznika i lokalne samouprave, kao i odluke o davanju u zakup zemljišta za kioske u blizini „Maksi diskonta“ i „Nove pošte“ u Boru. U raspravi o mreži škola na teritoriji Bora učestvovao je i odbornik opozicionih “Dveri” Saša Stanković, jer je učestvovao i u pripremi tog dokumenta, a i on i odbornik Vlaške stranke “Most” Milivoje Janošević istakli su da je najvažnije rešavanje problema sve manjeg broja učenika, odnosno bolja populaciona politika jer je u suprotnom izvesno gašenje pojedinih škola. Usvojen je i Lokalni akcioni plan zapošljavanja, koji omogućava da 20 miliona dinara bude izdvojeno za zapošljavanje 156 osoba u tri programa aktivnih mera zapošljavanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *