Suicidne misli neuobičajene pre adolescencije

BOR – Vreme u kome živimo, brz način života, svakodnevna borba za egzistenciju i bolje sutra, sve više utiču na porodicu kao najznačajniju zajednicu i stub društva. Depresiju i nezadovoljstvo roditelja osećaju i deca, koja u periodu adolescencije i upoznavanja sa sopstvenim problemima u školi, ljubavi i odnosima sa prijateljima neretko i sama pate. Ne nalazeći rešenje, a nemajući podršku porodice i najbližeg okruženja, kod adolescenata se čak mogu javiti i suicidne misli, što je u mlađem uzrastu izuzetno retka pojava – smatraju psihijatri.

U dečijem uzrastu je jako retka pojava suicidalnosti kao takve. Veoma retko se javljaju suicidne misli, veoma retko se u kliničkoj praksi srećemo sa suicidnim pokušajima, a još ređe se dešava da dete pre adolescentnog uzrasta učini samoubistvo. To je u dečijoj psihijatriji mnogo ređa pojava nego u psihijatriji odraslih. U adolescenciji je to već nešto češća pojava s obzirom na to da je adolescencija jedan turbulentni period života, kada je veoma česta, posebno u našim uslovima, pojava depresivnosti“
– istakao je prof. dr Goran Golubović, dečiji psihijatar.
 
Svaka promena ponašanja može ukazivati na to dete ima problem, a prvi korak ka rešenju svakako je razgovor i otvoren odnos pre svega sa roditeljima, a zatim i sa prijateljima, učiteljima, nastavnicima, školskim psihologom.
 
„Depresija može da počne veoma netipično, na primer nekim hipohondrijskim tegobama. Dete se žali na glavobolju, bol u stomaku, ima niz telesnih smetnji ili počinje da popušta u školi, ne može da udovolji zahtevima školske sredine. Može doći do povlačenja i pasivizacije. Ipak, nekad depresija paradoksalno može da se ispolji većom svadljivošću i većim intenzitetom konflikata u odnosu sa ukućanima i prijateljima. Sve su to nespecifični oblici ponašanja. Zaista mislim da je ozbiljan signal i za roditelje i za nastavnike da dete ima problem nagla ili postepena, ali neuobičajena promena ponašanja“ – dodao je doktor Golubović.
 
Prema rečima doktora Golubovića, Boru nedostaje briga o mentalnom zdravlju dece na višem nivou, gde bi u prevenciju i rešavanje problema bila uključena šira društvena zajednica. Iako živimo u modernom i razvijenom društvu, predrasude nisu retka pojava, pa roditelji neretko odustaju od obraćanja institucijama zbog moguće osude sredine. Rešenje može biti ustanova koja bi bila izvojena iz zdravstvnh institucija, a koja bi pružala neophodnu pomoć deci i mladima, u vidu saveta ili ozbiljnije terapije.  Ipak, stručni savet roditeljima jeste da obrate pažnju na decu i njihovo ponašanje, da imaju otvoren i iskren odnos kako bi deca najpre od njih zatražila podršku i pomoć, kao i da svaku promenu ponašanja ozbiljno shvate i, ako je neophodno, potraže pomoć stručnjaka.  

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.