Tradicionalni ispraćaj u penziju za 202 radnika rudarske kompanije Srbija Ziđin Koper
Za radnike kompanije „Srbija Ziđin Koper“ koji su između dva Dana rudara otišli u penziju i ove godine organizovana je svečanost. Iz Bora i Majdanpeka u ovom periodu, u penziju su otišla ukupno 202 radnika. Kompanija Ziđin Koper im je uz redovnu otpremninu i ove godine dodelila i novčanu nagradu u vrednosti 20 hiljada dinara.
BRESTOVAČKA BANJA, BOR – Kompanija Srbija Ziđin Koper organizovala je u Klubu „Ziđin“ u Brestovačkoj Banji tradicionalni svečani ispraćaj za radnike koji su u proteklih godinu dana otišli u zasluženu penziju. Između dva praznika, Dana rudara, svoj radni vek zaokružila su 202 radnika – 69 iz RBB-a, 55 iz RBM-a, 60 iz TIR-a, jedan iz EMO i 17 iz Generalne direkcije. Mnogi su vrlo emotivno doživeli „rastanak“ od kolektiva sa kojim su godinama delili i dobro i zlo, a nije jednostavo, kako kažu, navići se na život bez radnih obaveza.
„Trenutno se osećam prazno, verujte mi, nisam još svestan da sam u penziji, prošla su tek dva meseca. Neobično je i emotivno. Radio sam u borskoj Flotaciji od 1980. godine, punih 50 godina, od početka do kraja radnog veka. Sve ima svoj početak i kraj, bilo je i dobrih i loših trenutaka. Sećam se, kao mlad, nije bilo lako dok sam se navikavao na radne obaveze, kasnije sve već ide rutinski. Meni je drago ako sam uspeo da svoje znanje i iskustvo prenesem mlađim kolegama“, kaže Nenad Brčić, penzioner.
Dragan Aleksić penziju je stekao nakon 40 godina rada u matičnom preduzeću, iako je tokom svog radnog veka imao različita zaduženja i angažovanja, osim uloge radnika, dobar deo staža stekao boreći se za prava radnika.
„U početku sam radio u knjigovodstvu, u deviznom i kreditnom sektoru, a poslednjih 15 – ak godina bio sam u sindikatu. Pokušavao sam da se izborim za prava radnika i za bolje uslove, nadam se da sam u većini slučajeva to i uradio, međutim, uvek ima još posla, ima i nezadovoljnih, ali sindikalni posao je takav, moraš da razgovaraš sa „velikim“ ljudima, a „mali“ ljudi očekuju što više od tebe. Iako je bilo raznih iskušenja za ovih 40 godina, da mogu sve ispočetka, ne bih ništa menjao. Meni se svideo moj posao i srećan sam što sam doživeo 40 godina radnog staža i otišao u penziju. Svim kolegama poželeo bih dugu penziju i srećan život“, poručio je Aleksić.
Kao električar na Jami Slaviša Lalić počeo je i završio svoj radni vek, a u penziju odlazi sa lepim uspomenama.
„Počeo sam da radim 1986. godine. Bilo je i uspona i padova, ali sve u svemu zadovoljan sam što sam dočekao penziju. Ja sam radio na održavanju, bio sam u kontaktu sa rudarima, tako da mogu da kažem da je sam rad u jami posebna priča. Ko nije okusio taj rudarski hleb, ne može da ima predstavu koliko su teški uslovi u jami. Zato su kolegijalnost i timski rad veoma važni, što se svih sekcija tiče, mora da se funkcioniše lančano, inače, ako pukne jedna karika onda je zastoj. Mladima bih poručio da budu vredni, da vole svoj posao i da istraju u tome“, kaže Lalić.
Iako su muškarci brojčano u prednosti u odnosu na pripadnice nežnijeg pola, po produktivnosti i zalaganju, žene su u rudarskim kompanijama ravnopravne sa svojim kolegama. Tako je Ljiljana Prvulović, bez obzira na okolnosti koje su se menjale, pune četiri decenije istrajala na svom radnom mestu i ove godine otišla u zasluženu penziju.
„Radila sam u Livnici bakra i bakarnih legura 42 godine, poslednje dve godine bila sam u arhivi RBB – a, pošto je Livnica zatvorena. U penziju odlazim sa veoma lepim utiscima. Počela sam da radim kao vrlo mlada, odmah posle škole, bilo je i smenskog rada i kancelarijskih poslova, radila sam i u kadrovskoj službi 25 godina. Imam lepe uspomene, sa kolegama sam se lepo slagala, radili smo, družili se. Mladima koji tek počinju radni vek, poručila bih da moraju da budu vredni, radni, savesni i kolegijalni“, kaže Ljiljana.
Svečanost povodom odlaska u penziju predstavlja tradiciju dugu više decenija koju je nastavila i kineska kompanija čime ukazuje čast svim radnicima koji su svoj radni vek proveli doprinoseći rastu i razvoju rudarstva.
