U Boru održan seminar za bibliotekare „Šta posle digitalizacije?“

BOR – Biblioteke širom Srbije postepeno realizuju digitalizaciju celokupnog bibliotečkog fonda, što nije jednostavno, zahteva dosta posla, pravilno arhiviranje, zaštitu i čuvanje. Ovim povodom u Narodnoj biblioteci Bor održan je seminar za bibliotekare „Šta posle skeniranja?“, gde su o digitalizaciji bibliotečke građe i korišćenju digitalnih kolekcija govorili predavači iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku. Seminar koji je okupio bibliotekare iz svih opština  borskog okruga, otvorili su načelnik Borskog upravnog okruga, Miroslav Knežević i direktor borske biblioteke Vesna Tešović.

„Biblioteke u Srbiji poslednjih desetak godina dosta su uradile u oblasti digitalizacije bibliotečke građe i izvora. Sve je krenulo od inicijative Narodne biblioteke Srbije sa početka ovog veka, zatim su se druge biblioteke u skadu sa mogućnostima, željama i potrebama priključivale, pa sada mnoge ustanove rade na tome. Naša biblioteka u Čačku je 2007. godine počela digitalizaciju najvrednijih publikacija, fotografija, razglednica, časopisa i slično, štampanih od kraja XIX i tokom celog XX veka do sada“ – istakao je Bogdan Trifunović, viši bibliotekar Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.

Digitalizaciju postojeće građe postepeno realizuje i Narodna biblioteka Bor, pre svega Zavičajno odeljenje.

„Informacije postoje i na sajtu Digitalni zavičaj, tako da svi naši korisnici mogu da vide te digitalne resurse i sadržaje. Prednost digitalizacije i jeste dostupnost ili univerzalna sloboda pristupa svakog korisnika sa bilo kog mesta. Ujedno digitalizacija podrazumevaa i očuvanje autentične građe“ – rekla je Dragica Radetić, rukovodilac Matične službe Narodne biblioteke Bor.

Digitalizaciju bibliotečke građe u bibliotekama širom Srbije najviše usporava nedostatak novca. Za skeniranje knjiga, časopisa i drugih publikacija potrebna je adekvatna oprema, koja zahveta ozbiljna ulaganja.

„Biblioteke u Srbiji nisu podjednako opremljene, niti su adekvatno opremljene. To je sve naravno uslovljeno budžetima i mogućnostima, kao i kadrovskim potencijalima biblioteka. Najvrednija oprema nama je uglavnom nedostupna, što zbog cene, što zbog tržišta. Specijalizovani proizvođači opreme i uređaja za digitalizaciju, neretko nemaju zastupnika za Srbiju, pa je teško doći do opreme, na primer skenera koji je neophodan za digitalizaciju stare i retke knjige, što po zakonu zahteva poseban tretman i posebnu pažnju“ – dodao je Trifunović.

Moderne tehnologije i savremen način funkcionisanja, pa i čitanja, neminovno su uticali i na rad biblioteka u Srbiji. Potrebe modernih čitalaca znatno se razlikuju od nekadašnjih, pa su sve češći i zahtevi za knjigama nu digitalnom formatu.