Za dva meseca rekultivisano oko devet hektara flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“
Na Oštreljskoj brani, koja je najbliža istoimenom selu, već je rekultivisano 4,3 hektara. Isti posao je urađen i na brani 1, gde je dosad rekultivisano 4,4 hektara. „Ove mere su efikasne i sigurno će smanjiti raznošenje sitnih čestica prašine“, smatra profesorka Snežana Šerbula, šef Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru i dodaje da je reč o dobrom potezu kompanije u pravcu ekološke obnove Bora.
BOR – U nameri da spreči podizanje peska sa brana flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“ i raznošenje materijala ka selu Oštrelj, Srbija Ziđin Koper već dva meseca realizuje projekat rekultivacije devastiranih rudarskih površina. Pošto je u pitanju velika površina biće potrebno oko pola godine da se svi poslovi završe, radiće se parcijalno i primenjivaće se različite agrotehničke mere u tretiranju zemljišta, kažu u ovoj kompaniji.
Prioritet su Oštreljska i brane 1 i 2 flotacijskog jalovišta, jer sa njihovih „kruna“ vetar najlakše raznosi materijal ka selu Oštrelj, što direktno utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Na Oštreljskoj brani, koja je i najbliža istoimenom selu, već je rekultivisano 4,3 hektara. Najpre je navezena zemlja a potom posejana i trava. Isti posao je urađen i na brani 1, gde je dosad rekultivisano 4,4 hektara.
Rekultivacija degradiranih površina, odnosno nanošenje plodnog sloja zemlje i ozelenjavanje spoljnih padina jalovišta koje je najbliže Oštrelju predstavlja efikasno rešenje problema prašine, a u ovaj posao biće uloženo više od 200 miliona dinara.
Profesorka Snežana Šerbula, šef Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru smatra takođe da je ovo idealan način da se smanji zagađenje vazduha, vode i zemljišta.
„Ove mere su efikasne i sigurno će smanjiti raznošenje sitnih čestica prašine. Kada kompanija Srbija Ziđin Koper završi proces sanacije i ozelenjavanja starih flotacijskih jalovišta i visokih planira očekuje se čist vazduh nad gradom i svođenje opasnih i kancerogenih materija u vazduhu u zakonske okvire. Bor više neće biti „crna tačka“ na mapi Srbije, Balkana i Evrope“, kaže Šerbula i dodaje da je reč o dobrom potezu kompanije u pravcu ekološke obnove Bora.