Zakonske odredbe za bolju zaštitu od katastrofa

SRBIJA – Povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, u Beogradu je održan skup na kome se govorilo o tome šta je Srbija u ovoj oblasti uradila od prošlogodišnjih poplava, kao i o novom zakonu o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama koji će jasno definisati zadatke, uloge i odgovornost svih relevantnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou. Od prošlogodišnjih poplava koje su pričinile nesagledivu štetu, u Srbiji je mnogo urađeno u oblasti zaštite od elementarnih nepogoda, međutim rizici uvek postoje, pa je neophodan kontinuiran rad.

„Uvek će postojati opasnost, Srbija je izložena mnogim rizicima među kojima se poplave visoko kotiraju, uz naravno požar. Prvenstveno nam je neophodna prevencija, zatim dobro organizovano, opremljeno i finansirano reagovanje, i po potrebi obnova i pomoć. Te tri funkcije od sada će biti pod jednim krovom i to jeste korak napred. Uvek govorimo o tome da nemamo dovoljno ljudi i da nemamo dovoljno tehnike, a priroda ne čeka da se organizujemo i da u budžetu imamo dovoljno novca, pa su mere zaštite zaista prioritet“ – rekao je Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije.

Nacrt zakona predviđa osnivanje Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, koja bi trebalo da nastane objedinjavanjem Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Vlade Srbije i Sektora za vanredne situacije MUP-a. Direktor Kancelarije, Marko Blagojević, istakao je da će Direkcija  imati tri osnovne uloge – upravljanje rizicima, reagovanje na vanredne sitaucije i obnova.

„To jeste temelj za uspostavljanje novog sistema koji ranije nismo imali, a koji treba da doprinese tome da se na jedan organizovan i koordiniran način pristupi upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda. Osiguranje privatne imovine jeste nešto o čemu moramo da pričamo. Država će pomagati kada to bude neophodno, kao što je pomagala i u maju, ali moramo znati da je država nadležna za pomoć. Naknadu štete rade osiguravajuća društva i to moramo imati na umu“ – istakao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

Novim zakonom predviđa se uvođenje novih instituta, poput planova smanjenja rizika koje su nadležni organi dužni da sprovedu, registar rizika kao geografsko-informaciona baza podataka koju vodi Direkcija, a kojim bi bile precizno definisane zone povećanog i neposrednog rizika.