Zašto beše obeležavamo Dan žena?

Međunarodni dan žena koji se širom sveta obeležava 8. marta, proistekao je iz dugogodišnje borbe žena za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost. Ideja da se ovaj praznik obeležava, pojavila se početkom 20. veka, kada su zbog loših uslova rada često izbijali protesti. Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku kada su radnice protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Osmomartovski protesti bili su organizovani i narednih godina, pa je na taj dan 1908. godine 15 hiljada žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine. Praznik je ustanovljen na predlog slavne nemačke političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin. Ujedinjene nacije 8. mart kao Međunarodni dan žena ustanovile su 1975. godine. Do danas, obeležavanje Dana žena nešto se izmenilo, pa se od borbe za prava došlo do poklona, cveća i romantičnih večera. Pitali smo Boranke šta one misle o 8. martu i da li ih ovaj praznik asocira na male znakove pažnje ili borbu za prava i jednakost polova. Prema odgovorima anketiranih čini se da postoje žene koje su u svojim porodicama zauzele mesto koje im pripada, da su pažene i poštovane tokom cele godine i to je ono što je zaista važno. Na kraju, ne vređaju žene pokloni već lažna i jednodnevna pažnja ukoliko je to slučaj. U suprotnom, znaće one da cene i poklon i pažnju, da vrate višestruko i da uživaju u svakodnevnim radostima sa osobama koje to zaslužuju.

Ipak, šire gledano, podaci pokazuju da su žene u društvu i dalje veoma često u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce, pre svega u ekonomskoj i političkoj sferi, i to je ono na čemu se mora raditi i što se mora menjati.

I nije važno da li žene zovemo domaćicama, profesoricama, pravnicama, psihološkinjama, književnicama, pevačicama, novinarkama. Biće one i odlični domaćini, a mogu biti i dobri profesori, doktori, pravnici, političari, sportisti, i biće ponosne bez obzira u kom im je rodu zanimanje, samo im treba prilika, a ne formalnosti iza kojih se krije upravo suština borbe za prava i ravnopravnost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *