14. Danas imam društvene obaveze

Nije lako voditi malu redakciju lokalne televizije. Kad jedan ispadne iz stroja, neko drugi mora da završi njegov posao. Sreća što u ovom poslu entuzijazam još postoji. Valjda se to zadržalo iz vremena kad smo još bili dopisništvo RTS-a. I sad, doduše, radimo za njih, ali druga su vremena. Sada imamo svoje lokalne probleme.

Odavno nisam video ovako radnu atmosferu. Samo Petar bulji u zid i povremeno u sat.

– Petre, šta bi sa ekologijom? Do kada ćeš odlagati taj epohalni prilog?

– Sutra. U Basenu još nisu spremni da mi daju zvanične podatke.

– Opet sutra. A šta radiš danas?

– Isto što i juče – sarkastična je koleginica.

– Danas imam društvene obaveze.

– U društvenoj kafani, je l’?

– Ma, šta ste se svi okomili na mene! Rajko danima čak i ne dolazi na posao, pa svi ćute.

– Pusti Rajka. On čuva Višnju – dobacuje koleginica.

– I Petar čuva Dunju – ubacuje se u priču druga koleginica.

– Siroma’ Rajko. Da nisi u njegovoj koži – kao za sebe nastavlja prva.

Petar se pravi kao da ne čuje. Nervozno gleda na sat. Uzima telefon i okreće broj. Dugo čeka da se neko javi.

Svi znamo koga Petar zove, ali on toga nije svestan. Ili mu je svejedno.

U trač razgovor uključuju se i ostale koleginice. I poneki kolega. O poslu više ne vredi govoriti.

Petar naglo spušta slušalicu. Bez pozdrava odlazi iz redakcije.

 

nastaviće se….

 

 Autor: Miloljub Milošević, bivši novinar TV Bor

 

(Iz neobjavljenog romana „Kako sam preskočio svoju senku“)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *