38. Nema tu šta da se razume
Dušica nije znala za ovo moje istraživanje.
Hteo sam da je iznenadim. Da je pokolebam. Da je razuverim. Da ostane…
Nije se iznenadila. Samo se blago nasmejala:
– Znam. Jovan mi je već sve ispričao.
– A Petar? Zašto nikad nije spominjao brata?
– Tebi nije. Ali nekome jeste.
– Ne razumem.
– Nema tu šta da se razume. Ja se nisam mešala u njihove porodične odnose. Petar je dvanaest godina mlađi od Jovana. Nikada nisu bili bliski. Jovan je otišao u Legiju stranaca kada je Petar tek pošao u školu. Jovan se zbog svađe sa ocem Jovanom zarekao da se neće vratiti dok je otac živ. Održao je obećanje. Nije mu došao ni na sahranu. Ni njemu, ni majci.
– Ni majci na sahranu?
– Sad vidiš na koga je Petar tvrdoglav.
– Čudna porodica. A majka? Kako je sve to podnosila?
– Tugovala za starijim sinom, izvela na put mlađeg i – umrla. Sama je u selu živela – sama i umrla. Od tuge. Razapeta između muža i sinova. Petar to nije oprostio ni ocu ni bratu… Ni sebi.
– Zato nikad nije spominjao brata?
– Ne samo zato. Zvao ga Jovan. Molio i kumio da iz ove naše bede, sankcija i blokade pobegnemo u Australiju. On se u Melburnu davno snašao. Oženio se i dobro živeo. Hteo je da nam pomogne. Da se iskupi. Ali ne ovde, nego u Australiji.
– I, naravno, tvrdoglavi Petar nije hteo ni da čuje?
– On nije hteo. Ali neko jeste.
– Ti?
– Nada…
– Molim?
– Stankova Nada. Ili Petrova… ako ti to bolje zvuči.
– To si pročitala u Petrovom dnevniku?
– Ne! Njegov dnevnik nikada neću čitati… Sumnjala sam, ali time ga nisam opterećivala. Kasnije sam videla da se zaljubio u Nadu, ali čekala sam da ga i to ludilo prođe. On je kao suva slama: brzo plane, još brže izgori. Ali ovo sa Nadom bilo je ozbiljnije nego što sam pretpostavljala. Složi kockice, pa ćeš i sam videti. Petar je patio za njom, a ona je samo htela da ga iskoristi i ode u Australiju.
– I ti si sve to znala?
– Nisam znala detalje. Ne znam ih ni sada, ali suština se videla. Petar je stalno bio između euforije i depresije. Jednom je morao da pukne.
– Ako si sve to znala, zašto si ćutala? Zašto nisi pomogla i njemu i sebi?
– Kako da ga spasim od njega samog? Čekala sam da ga i to ludilo prođe. Pogrešila sam. Jedno ludilo proizvelo je drugo. Takav je Petar. Ne krivim ga. Ali Nada… Ta je spremna na sve.
– I uspela je da ode u Australiju.
– Uspela je da uništi tri porodice…
nastaviće se…
Autor: Miloljub Milošević, bivši novinar TV Bor
(Iz neobjavljenog romana „Kako sam preskočio svoju senku“)
