7. Naša veza nema perspektivu

Ovo poveravam samo svom dnevniku. Da Nada sazna, ubila bi me. Krije našu vezu i od sebe same. Zato mi se čini da je hladna i proračunata. Ali šta dobija od mene, osim mene samoga? Voli je i onaj njen Stanko, ali neće s njom i decom u Australiju. Neću ni ja. Ali Nada hoće. Ne beži ona samo iz ove lude zemlje. Beži od sebe. I od mene.

Da sam znao da će mi presesti poslednji službeni put sa Nadom, ne bih je poveo. A tako nam je tri dana bilo lepo u hotelu. Sve dok mi nije rekla ono što sam očekivao mesecima. To nisam smeo da poverim ni svom dnevniku. Sada prvi put pišem o tome.

Nada je moja Čučuk Stana. Čas vulkan – čas santa leda.

– Ne mogu više ovako… Neću da kradem…

Prestala je da me ljubi. Odmakla se na kraj kreveta. Tužna i zabrinuta. Hladna i daleka.

– Neću da bežim od dece, od tvoje žene… od ljubavi… Ako Stanko sazna… Ne mogu više da se krijem. Neću da kradem ljubav po hotelima.

– Samo dok dobijem stan. Obećali mi kadrovski. Oni tvoji iz opštine…

– A deca?

– Sa nama… i moja i tvoja.

– Stanko mi neće dati decu.

– Dogovorite se. Ubedi ga.

– Predao je naša dokumenta za Australiju.

To me slomilo. Ne mogu da verujem:

– Nećeš valjda…