Poslednje provere nove Fabrike sumporne kiseline
BOR – U novoj fabrici sumporne kiseline RTB-a Bor počelo je probno punjenje pogona za jake kiseline sumpornom kiselinom, kako bi se svi sistemi potpuno proverili pred početak rada novih postrojenja naredne nedelje.
U kompaniji SNC Lavalin koja je zadužena za ceo projekat kažu da su prethodno završene hladne i tople probe i da je ovo završna faza puštanja u rad nove Fabrike sumporne kiseline u kojoj će se godišnje proizvoditi oko 400 hiljada tona kiseline.
„U završnoj smo fazi puštanja u rad nove Fabrike sumporne kiseline u RTB-u Bor. Uvodimo sumpornu kiselinu u rezervoare koje ovde vidite. Nju ćemo pustiti da kruži kroz sistem kako bi ga potpuno proverili i bili spremni da prihvatimo gasove iz nove topionice naredne nedelje. Ovo su poslednji testovi, a nakon toga svi sistemi će biti spremni za rad.
Inače, sumporna kiselina se u novoj Fabrici sumporne kiseline dobija od sumpor dioksida koji ostaje po završetku procesa u novoj topionici. On se u konvertorima, koji su ispred ove zgrade pretvara u sumpor trioksid. Njega mešamo sa vodom, kako bi dobili sumpornu kiselinu. Upravo u ovom pogonu se dodaje voda. To je burna reakcija i oslobađa se velika količina toplote. Zbog toga ova zgrada izgleda pomalo robusno, sa snažnom konstrukcijom, jer se mnogo energije ovde oslobađa.“ – kaže Lion Dankan, menadžer SNC Lavalina.
Ovo postrojenje je vrhunsko, naglašavaju u SNC Lavalinu, jer se svi gasovi koji se pojavljuju u procesu dobijanja bakra u novoj topionici, dovode u novu Fabriku sumporne kiseline, gde se uklanja sva prašina, ostaci od metala i nemetala, prerađuje sumpor dioksid, a svega 122 milionita dela se ispušta u vazduh.
„Gas koji nastaje u topionici, u fleš-peći i na konvertorima, hladi se, čisti i pere od svih primesa, teških metala i nemetala i spaja u jedan gasovod. U mokrim elektrostatičkim filterima odstranjuje se i najfinija prašina, uključujući i maglu, a potom ide na sušenje, pa na konverziju sumpor-dioksida u sumpor-trioksid. Sledi tzv. apsorpcija, a kiselina koji se dobije na kraju u okvirima je srpskih standarda. U izlaznom gasu iz završnog absorbera može biti najviše 122 ppm sumpor-dioksida, a svi ostali elementi su odstranjeni u prethodnim fazama tako da ne postoji mogućnost da se na dimnjaku pojave teški metali, nemetali ili nešto treće. Time se ostvaruje jedan od glavnih ciljeva ovog velikog projekta, smanjeno aerozagađenje grada i okoline.“ – naglašava Zoran Aleksov upravnik Fabrike sumporne kiseline.
[iframe src=“//www.dailymotion.com/embed/video/x2kcvam“ width=“600″ height=“450″ frameborder=“0″ allowfullscreen=“allowfullscreen“ ]