Srbi u Beču
BEČ- Najveća nacionalna grupa „stranaca“ u prestonici Austrije su Srbi. Pretpostavlja se da u Beču živi 180. 000 Srba, a poslednji podaci koje iznosi i Ministratsvo spoljnih poslova Republike Austrije pokazuju da u Austriji ima oko 300. 000 Srba. Tačan broj znače se nakon narednog popisa koji će biti obavljen 2016. godine. Status Srba u Austruiji još uvek nije definisan. Oni nisu nacionalna manjina, nisu ni radnici na privremenom radu. Savez Srba, kao krovna organizacija koja okuplja sva udruženja i klubove u Austriji, trenutno radi na tome da Srbi dobiju status autohtone grupe koji uživa pet naroda u Austriji. Mnogo paramatera na to utiče ali kada dve države budu htele da rešavaju to pitanje, Udruženja Srba stoji na raspolaganju, kaže Zoran Aleksić predsednik Saveza Srba u Austriji.
„Mi smo održali četiri kongresa tokom 2012. i 2013. godine gde smo razgovarali sa ljudimo otvoreno na temu šta mi još želimo, šta nam je još potrebno u ovoj zemlji i najmanji broj ljudi je rekao da bi trebalo da budemo nacionalna manjina ili autohtona grupa jer nema mnogo toga što nama fali ovde“, kaže Zoran Aleksić, predsenik Saveza Srba u Austriji.
„Druga stvar je što želimo da znamo koliko nas ima. Želimo da znamo koliko drugih ima? To je tema koja mnoge ljude zaokuplja. Ko je Srbin ili Srpkinja? Da li je to Austrijanac srpskog porekla ili državljanin samo Republike Srbije ili državljanin Slovenije srpskog porekla? To je mnogo nepoznanica na jednom mestu i nije jednostavno kada pričate sa nekim ko o tome ništa ne zna a treba da mu dokažete ko je ko. Počeli smo da pričamo da svako ima svoje korene, svoju kulturu, svoju teritoriju koja je obeležena na poseban način i nema razloga da se u današnje moderno vreme to glasno ne kaže a i po poveljama Evropske Unije i UNESKO-a manjine i treba da dobiju pravo da održe ono što ih čini manjinama bez da kvare Ustavni poredak zemlje u kojoj žive ili da nešto traže što ne zaslužuju.
Treća stvar oko koje smo se svi složili su udruženja. Ona su udružila i održala mnogo toga što nas i dan danas podseća na Srbiju, srpstvo, na našu teritoriju, na našu kulturu, tradiciju, jezik i potrebno je da ona opstanu. Ne mogu da opstanu ako gledaju samo na maticu. Ako po prirodi stvari Srbija očekuje pomoć od Evropske Unije, da li mi treba da tražimo pomoć od Srbije? Kao pojedinac i kao predsednik najveće krovne organizacije u Austriji smatram da ako je moguće da se iskoriste resursi u drugoj zemlji zašto bismo mi to tražili od matice“, kaže Aleksić.
Srbi u Beču poznati su kao privatni preduzetnici. Procena je da je oko 6. 000 firmi u Beču registrovano na Srbe. Oblasti u kojima Srbi zarađuju za život i u kojima su cenjeni kao radnici i preduzetnici su gastronomija, građevinarstvo, ugostiteljstvo i saobraćaj. Iako trenutno postoji mišljenje da je mnogo lakše doći do radnog mesta u inostranstvu pre nego u Srbiji, Aleksić kaže da to nije baš tako.
„Možda je bilo nekada. I uvek kada nas neko pita da li mi možeš pomoći, da li mogu da dođem, teško da bilo ko od nas može da kaže „da, dođi“. Pitanja su na šta dolaziš, u kakvu konkurenciju hoćeš da stupiš, da li znaš nemački jezik? S druge strane, tamo gde je dobro ljudi dolaze, a ovde se dolazi već 45-50 godina. Naravno da je tržište rada ovde zasićeno, da ima ljudi koji nude različite usluge i da je još teže za pripadnike trećih zemalja, gde i mi spadamo, da možemo da budemo konkurentni. Realno rečeno, svako može da pokuša, ali ja mogu javni apel da uputim da svako ko želi da dođe ovde ili u bilo koju drugu zemlju Evropske Unije mora dva puta da razmisli šta ga čeka i šta može da pruži osim rada. Austrija, kao i mnoge druge zemlje Evropske Unije, uvela je kartice, crveno-belu i crvenu koja se daje na osnovu onoga šta čovek može da ponudi, koji nivo obrazovanja ima, koje jezike govori, da li je potreban tržištu rada. Dakle, pre nego što mi kažemo da ili ne, postoje institucije ovde koje vrlo dobro mogu da procene da li je taj neko potreban tržištu rada i ja mislim da tim putem treba poći jer i sama ambasada Republike Austrije u Beogradu ima posebno odeljenje koje se time bavi i to je jedan pomak i svako ko želi da rizikuje mislim da će moći da dobije prave informacije pre nego što krene na put“, savetuje Aleksić.
U Austriji nema srpskih vrtića i škola, to nemaju ni pripadnici drugih naroda koji žive u toj zemlji jer je takav sistem. Ono što postoji jeste neobavezna dopunska nastava na bosansko-hrvatsko-srpskom jeziku a Savez Srba intenzivno radi na tome da se napravi razlika između ova tri jezika za šta se zalažu i pripadnici bosanske i hrvatske zajednice i tu ima pomaka a dokaz je i nedavni prijem na najvišem nivou kod predsednice Saveznog parlamenta Austrije i kod predsednika Kluba austrijsko-srpskog parlamentarnog prijateljstva gde ja jasno rečeno da Republika Austrija prepoznaje krovnu organizaciju Srba u Austriji kao partnera, da ceni doprinos srpske zajednice modernoj austrijskoj državi i da će im omogućiti institucionalnu podršku, kroz fondove za kulturu, za sport da opstanu na tom području.
