Svetski dan borbe protiv hipertenzije

SRBIJA, BOR – Opterećeni svakodnevicom i bržim načinom života, ljudi sve češće boluju od hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska. Ova bolest ne pojavljuje se sa težim simptomima, pa su redovne kontrole veoma važne u prevenciji ozbiljnijih problema uzrokovanih hipertenzijom. Povišen krvni pritisak je jedan od ozbiljnijih faktora rizika za pojavu najvećeg broja bolesti srca, krvnih sudova i šloga. Svetski dan borbe protiv hipertenzije, 14. maj, obeležava se nizom manifestacija u cilju podizanja svesti građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostifikovala i lečila.

Veliki uticaj na ranu pojavu hipertenzije imaju nezdrav način ishrane i nedovoljna fizička aktivnost. Higijensko-dijetetski režim ishrane podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola, kao i smanjenje stresa.

Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim pritiskom su zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

Arterijska hipertenzija, ili povišen krvni pritisak je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni, odnosno gornji pritisak viši od 140, a dijastolni, ili donji, viši od 90 milimetara živinog stuba. Lekari apeluju na pacijente da redovno proveravaju pritisak i postupaju u skladu prepisanom terapijom.