Uloga poverenika za informacije od značaja

„..da se odvoji žito od kukolja, da ljudi koji zaista traže informaciju, na brži i lakši način dođu do nje, da organi vlasti transparentnije rade, i to jeste jedan od ciljeva Strategije Reforme javne uprave“.

Ovako Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti vidi ubuduće okvire rada institucije na čijem je čelu od 2019. godine. A kakva je uloga Poverenika danas?

U ovom trenutku uloga Poverenika nije beznačajna ali se svodi na ulogu jednog drugostepenog organa. Mi nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih. To je pod 1. Pod 2, mi nismo u situaciji da kada građanin traži neku informaciju od nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti i žali se nama, mi nismo u situaciji, ako donesemo odluku u kojoj kažemo da mora da se da ta informacija, da to sprovedemo sada prinudno jer nemamo takve alatke u rukama shodno sadašnjem slovu Zakona“, kaže Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Broj žalbi u oblasti pristupa informacija od javnog značaja svake godine raste.

Razlog može biti dvojak. Ja ne mogu da budem sada pametan da kažem koji je od ova dva pretežniji. Jedan je da organi vlasti, to će mnogi da zaključe, više skrivaju informacije pa samim tim dolazi do više žalbi. Drugi razlog može biti da je inače povećan broj zahteva za pristup informacijama pa sledstveno tome povećan je broj žalbi i da građani imaju više poverenja u instituciju Poverenika da će mu obezbediti pristup informaciji pa se zato više žale. Ja želim da verujem da je ovaj razlog drugi preovlađujući, a da li je to zaista ne znam“, objašnjava Marinović.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je, u koordinaciji sa Poverenikom, počelo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu u prvom kvartalu 2021. godine. Poverenik promene smatra neophodnim.

U vreme kada je donet on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, prevaziđen je sad, treba da se dorađuje, prošlo je 15 godina ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit. Očekujem da donese veće ostvarivanje prava koje je inače i Ustavom proklamovano, pravo na obaveštenost, lakše ostvarivanje prave, brži dolazak do informacija, veću proaktivnost organa vlasti, dakle sve s jedne strane, i onemogućavanje zloupotreba sa druge strane“, ističe poverenik.

Evropska unija pruža podršku nezavisnim institucijama od samog početka njihovog rada. Osim insistiranja na njihovoj punoj samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast i obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta za rad, EU je u proteklih 16 godina konstantno pružala stručnu pomoć njihovom radu oslanjajući se na iskustva dobre prakse u svojim zemljama. Takođe, EU je kroz program SIGMA pružala i stručnu podršku resornim ministarstvima za unapređene pravnog okvira za njihov rad.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *