41. Sa neba spasa nema

Godine lete.

Za to vreme na istoku ništa novo: Srbija je preživela hiperinflaciju, blokadu, sankcije, državni kriminal, poniženja…

Na zapadu egzodus Srba u hrvatskoj vojnoj operaciji “Oluja”: Srbija je puna izbeglih Srba iz Hrvatske… Preko Drine ključa u bosanskom loncu…

Na jugu sukob šiptarskih terorista i srpske policije: nastavlja se velika seoba Srba sa Kosova…

Dušica zna priču svojih kosovskih predaka. Ne znam šta misli o ovoj priči danas. Daleko je Australija…

Dosta mi je ratnog izveštavanja.

Dosta mi je i gledanja i slušanja uvek istih ratnih izveštaja.

Dosta mi je svega, a sledi najgore.

Od toga se pobeći ne može.

NATO bombardovanje neposlušne malene Srbije.

Ne bežim u sklonište. Uvek smo bili, Rajko, Petar i ja (ali njih više nema), na prvim borbenim linijama. Mogu samo da gledam kako u vazduh lete: skladište Jugopetrola u Boru, trafo-stanica u krugu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, seljaci na motokultivatoru vraćajući se sa njive…

Ginu nedužni ljudi i deca po celoj Srbiji…

Mogu samo da gledam i slušam.

Mogu samo da se sekiram.

Ali ne mogu da se plašim.

Pravo je na strani jačeg.

Da li je pravda na strani slabijeg?

Sa neba spasa nema!

 

nastaviće se…

Autor: Miloljub Milošević, bivši novinar TV Bor

(Iz neobjavljenog romana „Kako sam preskočio svoju senku“)

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *