43. Kako udati ružnu mladu

Nato bombardovanje Srbije je završeno.

Pobedili smo.

Poraze smo uvek proglašavali pobedom, a pobede nismo umeli da sačuvamo. Još od Kosova.

Kad postanemo član NATO-a, legalno ćemo učestvovati u sopstvenom bombardovanju. Do tada, ilegalno ćemo uništavati sami sebe.

 

Dođe petooktobarska plišana revolucija. Paljenje Savezne skupštine i razbijanje TV “Bastilje” ne računaju se.

Ne računa se ni ulazak demokratije u Televiziju Bor. Slomljena ulazna vrata, smena direktora i glavnog i odgovornog urednika nisu ništa prema previranjima u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.

Smene pljušte na sve strane.

Krizni štabovi kroje i politiku i poslovanje.

Na sva važnija mesta dolaze prvoborci.

Cena bakra na Londonskoj berzi drastično pada. Proizvodnja bakra još drastičnije…

Za sve su krivi novinari. Glavni i odgovorni urednik najviše.

Prvi put sam podneo ostavku. Posle su me postavljali i smenjivali. Na kraju smo se umorili. I ja od njih i oni od mene.

– Spuštavah se ja na vaše uže… – citirao sam im Njegoša.

Nisu shvatili. Nisam ni očekivao.

Sad znam da je vlast promenljiva. Menja se na gore.

“Za sve izjave u štampi, na radiju i televiziji, koje nisu izrečene (?), ubuduće ćemo podnositi krivične prijave protiv novinara” – prete i političari i direktori.

Ovakve pretnje borskim novinarima, izricane na sve popularnijim pres-konferencijama, bezazleno su upozorenje u odnosu na pretnje batinama, smenom ili premeštanjem u druge redakcije. A sve to zajedno, uz podatak da su se neke pretnje već obistinile, pokazuje da je u Boru sve teže i opasnije biti novinar.

Zato su sada vodeći novinari i urednici poslušni pekarski pomoćnici i frizerske pomoćnice.

I ne samo sada.

I ne samo u Boru.

Čast izuzecima.

Pedantni Nemac Frank Hike, generalni direktor “Debisa”, ne znajući za muke borskih novinara u borbi za istinu, ali osećajući teško stanje u gradu bakra, na pres-konferenciji u RTB-u Bor, posavetovao je i novinare i direktore:

– Poželjno je da govorite i pišete istinu i uvek samo istinu. O problemima se mora pisati otvoreno, argumentovano i kritički ukoliko za to ima razloga. Lično mislim da više ne može biti gore nego do sada. Može biti jedino bolje.

– Da li je “Debis” zainteresovan za koncesiju ili suvlasnički odnos sa nama? – kao naivna mlada pitaju direktori Basena Bor.

– Da bi mlada mogla dobro da se uda, mora da bude i lepa – smeška se zapadnjački uzdržano Frank Hike.

Mlada se za stotinak godina nekoliko puta udavala: za Francuze, Nemce, komuniste, socijaliste, demokrate…

Najduže je bila pod komunistima.

Posle stote, nekad zgodna mlada, u poslednjih nekoliko godina, toliko je ostarila i poružnela. Čak je ostala i bez miraza.

Od stare babe ne biva devojka.

A brak iz interesa?

Da! Ako je interes obostrani.

Zadovoljni i zet i tast. Tašta posebno.

Samo decu niko ne pita. Očuh ponajmanje.

Deca ostadoše razbaštinjena i izbačena iz porodice.

Tako se sprovodi tajkunizacija Srbije i osiromašenje naroda.

Veliki brat postavlja uslove maloj Srbiji. Uzima što mu drago. Daje samo šargarepu na dugačkom štapu.

I susedi uđoše u Evropsku uniju.

Samo Srbija još čeka vizu.

Šta će biti sa Evropskom unijom kad Srbija uđe u nju?

To najbolje znaju stari Turci.

Još od Kosova polja, Murata, Lazara, Miloša Obilića i Vuka Brankovića.

Ali, valjda su se i Srbi opametili. Možda se nekad i slože.

Pored sve ove domaće ekonomske krize, dođe i  svetska ekonomska kriza.

Ništa nam nisu mogle sankcije. Pobedili smo i  NATO agresora. Svetska ekonomska kriza za nas je mačiji kašalj. Na sve vrste krize davno smo navikli. Neka se sa njom bori svet. Mi smo, ionako, van sveta. I van vremena.

Ima neke vajde i od svetske ekonomske krize. To samo u Srbiji može.

Država odustade od prodaje Basena Bor. Do boljih vremena.

U ranije privatizovanim delovima Basena male plate, otpuštanja, štrajkovi…

U državnom Basenu Bor proizvodnja raste, troškovi se smanjuju.

“Nema otpuštanja, ali nema ni opuštanja” – drži se obećanja novi generalni direktor.

Država je garant za robni kredit – gradiće novu topionicu.

      – Verujem u budućnost. Savremenici lažu! – kaže aforističar Milen Milivojević.

Lako je njemu. On je bivši novinar.

 

nastaviće se…

Autor: Miloljub Milošević, bivši novinar TV Bor

(Iz neobjavljenog romana „Kako sam preskočio svoju senku“)

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *