5. Od svitanja do sumraka

Zašto sam iz rodnog Sumrakovca, koliko god mračan bio, uopšte dolazila u Bor?
Bekstvo od stvarnosti?
Težnja za boljim?
Selidba u genima?
Sudbina?

Pokušavam da razumem svoje pretke. Ali ne razumem sebe. Od sumraka u Sumrakovcu do sumraka u Boru – tanka je linija. I ovde je sumrak sve bliži.
Znam priču o nastanku i sumraku mog rodnog sela.
U velikoj seobi sa Kosova 1690. godine Srbi stignu u dolinu Zlotske reke. U sumrak zastanu na njenim obalama, blizu ušća u Crni Timok. Mesto im se dopadne i tu ostanu. Naselje nazovu Sumrakovac.
Pošli su u svitanje i stigli u sumrak.
Sve zlo, crno i mračno!
Ko je tada mogao da razume taj znak?
Znam i to da legenda o nastanku mog rodnog sela nema potvrdu u istorijskim činjenicama. Selo je nastanjeno kosovskim življem krajem sedamnaestog veka, a pod nazivom Sumrakovac prvi put se u turskim popisima spominje vek ranije – 1560. godine. Tada je imao tri kuće.
Najstariji sačuvani materijalni trag istorije Sumrakovca jesu ostaci nekadašnje crkve Svetog Arhangela. Po legendi, njen ktitor je Radul-beg – isti onaj koji je u nasleđe Zaječaru ostavio čuveni Radul-begov konak. U blizini ove crkve, sada u ruševinama na kraju Sumrakovca, pronađeni su ćupovi puni srebrnog rimskog novca.
U centru Sumrakovca, blizu kuće mojih roditelja, nalazi se spomenik koji seljaci podigoše 1832. godine. Svedoči o pošasti koja je zadesila potomke kosovskih junaka. Kuga je pokosila i staro i mlado u Sumrakovcu. Da bi zaustavili kugu koja je harala selom, Sumrakovčani volovima i drvenim ralom uzoru brazdu okolo sela. Od tada seoska zavetina i zaštitnica postaje Sveta Petka.
Novo vreme i ljudi ponekad ne vode računa o tradiciji.
Posle Drugog svetskog rata izgrađena je u centru sela nova crkva posvećena Svetoj Trojici – novoj zavetini i zaštitnici Sumrakovca. Stara zavetina, Sveta Petka, obeležava se samo presecanjem slavskog kolača i u donjoj i u gornjoj mali u Sumrakovcu.
Dug je put od legende preko tradicije i običaja kosovskih predaka do Sumrakovca danas.
Stare običaje, u izvornom narodnom govoru, samo za Mladence, Poklade i Vidovdan (i to svedoči o kosovskom poreklu), danas čuva samo grupa starih i sredovečnih entuzijasta. Žao mi je što ne mogu više da im pomognem.
Sada Sumrakovac ima 1300 mahom starih kuća i samo 600 stanovnika. Godinama nije rođeno nijedno dete. Rasuli se moji seljaci po celoj Srbiji. Najviše ih je u Boru. Kao da im je selidba sudbina još od Kosova.

I ja u Boru čekam svoj sumrak.

 

nastaviće se….

 

 Autor: Miloljub Milošević, bivši novinar TV Bor

 

(Iz neobjavljenog romana „Kako sam preskočio svoju senku“)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *