Stižu pametni roboti?
Vreme je da nabaviš robota. Doduše, isto je kao kod prvih mobilnih telefona: mogao bi i da sačekaš da ponuda bude veća, cena pristupačnija, dizajn moderniji, a funkcionalnost i softver napredniji. Ali, ako čekaš previše, čini se da stižu prepametne mašine. Smartbotovi. Niko nije siguran da li će takvi da nam se sviđaju.
Projektovana budućnost baš primamljivo zvuči: tvoj pametni R2D2 usisivač odradi sav posao dok nisi kod kuće. Robot ti spremi jelo, udovolji i najprobirljivijem zahtevu, lista ti kanale dok u blizini tvog stana niču objekti koje samostalno grade kompanijski roboti. Ni iluzija ni san, jer 3D štampači već grade čelične mostove, za početak. Sprema se i slanje robota u svemir, da „naštampaju“ i sklope najsloženiji teleskop ikada napravljen. Umalo da dodam „ljudskom rukom“, ali je to već anahrono.
Pa dobro, znamo da će biti svakakvih „čuda“, a predviđati šta bi mogli roboti samo mašta može da ograniči. I što bi onda trošili vreme za percepciju budućnosti? E pa, u tome i jeste štos. Neke odluke upravo se sada donose.
Našim mašinama od početka usađujemo „pamet“ i naredbe da rade za nas. A koliko je to „kompatibilno“ i šta će se iz toga izroditi? Reč je, naravno, o razvoju veštačke inteligencije (AI), koja napreduje mnogo brže nego što je to činila prirodna. U osnovi, AI omogućava mašini da samostalno uči i rešava probleme. Već je tu, njeni algoritmi su izuzetni, ali još uvek daleko od onoga što nazivamo „inteligencijom razuma“. Ipak, biće da je čak i to dostižno. Algoritam koji nauči „kako se zaista uči“, možda po modelu već mapiranog ljudskog mozga, a koji pritom ima i dostupnu ogromnu količinu ljudskog znanja i iskustva, npr. na internetu, kao i mogućnost da upravlja robotima i 3D štampačima u materijalnom svetu, najmoćnija je ljudska tvorevina. U apstraktnoj teoriji nove Industrije 4.0, ona bi čak mogla da preuzme kontrolu i nad svim ostalim mašinama na svetu. Naučna fantastika „Terminatora“, a možda i ne?
Da čovek u razvoju AI mora postavljati ograničenja, tvrde i najzvučnija imena informatike, tehnike i nauke, između ostalih: Bil Gejts, Elon Mask, Stiven Hoking… Zaista, da li bi ta inteligencija, kudikamo sposobnija od čoveka, samo robovala ljudima? I zašto bi, šta je onda tu inteligentno? Kad programiraš šta mašina sme da čini, a šta ne, algoritam je samo razgranata struktura pravila, poput drveta. Nazovimo ga „drvetom saznanja“? Jel’ to beše neko već jeo sa zabranjenog drveta? A ako i odustaneš, ne dozvoliš razvoj nove vrste inteligencije, baš i nisi neki stvoritelj. I kako bi onda video poruku: „Radi samo ono što bi voleo tebi da se uradi“? Zanimljiva dilema.
Bojan Obradović
ZAKONI ROBOTIKE
- Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti ustezanjem od delovanja dozvoliti da ono bude povređeno.
- Robot se mora povinovati naređenjima ljudskih bića, izuzev kada su u suprotnosti sa prvim zakonom.
- Robot mora štititi sopstvenu egzistenciju, izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa prvim i drugim zakonom.
Isak Asimov (1964.)
